Srbija na putu Grčke i Argentine?

Problemi sa kojima se sada suočavaju tzv. periferne zemlje evrozone, poput Grčke ili Portugala, identični su onima koji muče evropske zemlje u razvoju - veći rast dela bruto domaćeg proizvoda koji nije dovoljno konkurentan i koji je namenjen domaćem tržištu, rast javne potrošnje brži od rasta prihoda, kao i rast plata brži od rasta produktivnosti.

“U tim zajedničkim osobinama možemo da prepoznamo koje su pretnje po našu zemlju ukoliko nastavimo ovako da se ponašamo”, upozorenje je koje upućuje guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić. Prema njegovim rečima, neophodno je obratiti pažnju na dešavanja u Grčkoj jer razlog zbog kojeg se situacija u toj zemlji sada dodatno komplikuje jeste ono što i Srbija ima kao problem - činjenica da neće ostvariti privredni rast koji je donedavno bio očekivan. To automatski povećava udeo državnog duga i budžetskog deficita prema BDP.

“Sledeća godina je zato za našu državu veoma važna. Ponovo nećemo imati visoku stopu privrednog rasta jer se očekuje da bude između tri i četiri odsto. Moramo da imamo utemeljenu, zdravu i racionalnu politiku trošenja novca poreskih obveznika, u skladu sa zakonom koji smo sami doneli, a to je Zakon o budžetskom sistemu”, smatra Šoškić.

“To su gorke pilule, ali moramo da budemo svesni da bez toga ne možemo da imamo zdrav privredni rast. Ovako možemo da imamo kratkoročni boljitak u narednih nekoliko meseci, ali ćemo tako stvoriti probleme koji se po pravilu završavaju krizama koje smo ranije gledali u Latinskoj Americi, a sada ih gledamo na periferiji evrozone”, kaže on.

Guverner smatra da pravljenje budžeta mora da bude urađeno u skladu sa fiskalnim pravilima.

Međutim, držati se fiskalnih pravila neće biti jednostavno jer uštede koje moraju da se naprave u budžetu za 2012. procenjuju se na čak 90 milijardi dinara, što se u stručnoj javnosti tumači kao suma koja bi mogla da stvori ozbiljne rasprave u vladajućoj koaliciji oko toga ko će da podnese najveći teret, odnosno čiji resor neće moći da realizuje sve što je planirao do izbora.

Ekonomisti ne dele stav guvernera da je sledeća godina veoma važna jer očekuju da će političari naći neki izlaz iz situacije koja ih ograničava da troše više nego što u budžetu imaju.

Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ne misli da je sledeća godina presudna za Srbiju u ekonomskom smislu i ocenjuje da će uglavnom biti stagnatna. “Ozbiljnije političke odluke se mogu očekivati tek u drugoj polovini godine, ako izborni rezultati to omoguće”, ističe Gligorov.

Upitan da li će se Vlada lako dogovoriti oko budžeta za iduću godinu, on napominje da valja očekivati dogovor koji uvažava izborne interese svih u vladajućoj koaliciji, što opet znači da će biti teško obezbediti bilo kakve ozbiljnije uštede. Kada je kršenje fiskalnih pravila prilikom donošenja budžeta u pitanju, Gligorov smatra da će se naći tumačenje kako bi fiskalna pravila bila zadovoljena.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište takođe kaže da naredna godina u ekonomskom smislu nije ništa više presudna od drugih.

“Ako se nastavi ovakva politika, čeka nas godina kontinuiteta gde ćemo samo tapkati u mestu i tavoriti”, navodi Stevanović.

On takođe ne očekuje da će Vlada imati većih poteškoća da se dogovori o budžetu za 2012.

“Neće oni napadati jedni druge i dogovoriće se oko toga, da nije tako, Vlada bi već pala, a u krajnjoj nuždi uvek mogu da naprave rebalans”, kaže Stevanović.