Mađari pomažu, Srbi glume Engleze

Građanima Srbije neće biće nimalo lakše kada saznaju da probleme s krizom i padom standarda imaju i zemlje koje su već niz godina članice Evropske unije, a olakšati im situaciju svakako neće ni činjenica da druge države pokušavaju da pomognu ugroženim porodicama i ljudima zapalim u dugove.

Tako je nedavno mađarska vlada donela niz mera koje treba da pomognu građanima te zemlje da lakše prebrode pad standarda. Deo njih direktno zadire u politiku poslovnih banka.

U zemlji severnog suseda predloženo je pravilo protiv zelenašenja, odnosno ukupan dug za kredit ne sme biti veći od 30 odsto glavnice. Posebna mera predviđena je za zaštitu domaćinstva. Banke su pozvane da omoguće građanima da indeksirane kredite bez dodatnih troškova pretvore u one u domaćoj valuti. Vlada je već procenila da je ta pomoć najdragocenija za zadužene u švajcarskim francima.

Na prvo čitanje jasno je da bi i naše građane obradovao ovakav paket. Međutim, koliko se za sada zna, nešto slično se ne priprema. Od naredne godine počinje primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Klijenti će tamo moći jasnije da sagledaju obaveze koje ih čekaju i da brže ostvare zaštitu ukoliko banke ne ispoštuju pomenuti zakon. Drugih mera nema u najavi, što ne znači da ih neće biti.

Stručnjaci i bankari smatraju da bi trebalo videti sve detalje pre nego što se na pitanje ima li potrebe da se i kod nas donose slične mere odgovori s "da” ili "ne”. No sigurno je da je i građanima i privredi sve teže da servisiraju svoje obaveze po osnovu dugovanja bankama, ali i druge.

"Treba jasnije pogledati kako su susedi regulisali ove mere za kratkoročne obaveze a kako za dugoročne", objašnjava Mališa Đukić s Beogradske bankarske akademije i dodaje da "kod nas klijenti mogu da refinansiraju kratkoročne indeksirane kredite i prebace ih na fiksne dinarske rate. Kod dugoročnih zajmova, pošto nema trajnih dinarskih izvora za njih, izvesno je da to nije moguće".

"Što se tiče švajcarskog franka, njihova centralna banka je intervenisala i kurs je 1,20 prema evru. Mislim da mi tu ne treba ništa posebno da fiksiramo. Krediti indeksirani u evrima ili francima treba da se vraćaju u skladu s kretanjima na našoj kursnoj listi", kaže on.

Član Izvršnog odbora Razvojne banke Vojvodine Goran Kostić kaže da je mađarski paket jednačina s mnogo nepoznanica. Što se konkretno tiče švajcarskog franka, nakon mera centralne banke te zemlje rate su smanjene deset odsto i to je svakako pomoć za klijente.

Pre pet-šest godina, samo na pomenu bilo kakvog ograničavanja u bankarskom sektoru, mnogi bi konstatovali da se to ne radi jer će zaustaviti kredite koji su tek počeli da se odobravaju. Restriktivnih mera nema, ali krediti stagniraju ili blago opadaju i kod privrede i kod stanovništva.