Okretanje izvoza od EU šansa Srbije

To znači i da bi Srbija jače bila pogođena krizom koja nastane u Evropskoj uniji (EU) od njenih članica, objavljeno je na sajtu makroekonomija.org.

Manji udeo izvoza van Evrope (5,4 odsto) imaju jedino - Bosna i Hercegovina (5,3 odsto), Makedonija (4,7 odsto) i Crna Gora (3,2 odsto). Ove zemlje imaju veoma veliku vrednost izvoza u susedne zemlje, kao i Srbija.

Na vrhu liste evropskih zemalja koje izvoze van Evrope su Velika Britanija čijih 41,4 odsto vrednosti izvoza završava na vanevropskim tržištima, Švajcarska (39,1 odsto), Irska (37,1 odsto). Švajcarska, ukazuje se u analizi, ima nesrazmerno veliki udeo izvoza van Evrope kao kopnena zemlja, što je posledica visokog stepena koncentracije izvoza na mali broj proizvoda (lekovi, časovnici)...

Tu su i Nemačka, koja gotovo jednu trećinu svog izvoza (30,6 odsto) plasira van Evrope, a najveći partner su joj Sjedinjene Američke Države (SAD) na koje je usmereno 6,8 odsto izvoza.

Vodeće zemlje na tom rangiranju su i Francuska čiji je plasman van Evrope dostigao procenat od 33,3 odsto i Italija sa 33,5 odsto od ukupne vrednosti izvoza.

Ne zaostaju mnogo ni Španija (27,1 odsto), Švedska (30,4 odsto), a i Holandija je takođe u toj grupi sa 17,1 odsto plasmana svojih proizvoda.

Analiza podataka je pokazala da su SAD najčešće prvo izvozno tržište van Evrope. Potom slede tržišta Narodne Republike Kine, Turske, Japana, Južne Koreje, Izraela, Kanade, Brazila.

Ovi podaci upućuju na zaključak da izvozni proizvodi prvo moraju da se kvalifikuju za tržište SAD, kako bi, ukoliko se tamo pokažu kvalitetnim, mogli da se prodaju na ostalim udaljenim tržištima.

Zaključak je da ovi obračunski podaci pokazuju da Srbija treba da smanji rizik od udara krize preko trgovinskih tokova tako što bi diverzifikovala svoj izvoz i nastupala sa svojim robama i uslugama u više zemalja, na različitim kontinentima.