Otkad nas otpuštaju radimo bolje

Ekonomisti i privrednici ipak tvrde da je tome doprineo manji broj radnika koji ima posao i koji se grčevito bori za svoje radno mesto

Produktivnost rada u Srbiji u prošloj godini povećana je za 2,8 procentnih poena i iznosila je 65 odsto prosečne produktivnosti u zemljama Evropske unije, navodi se u Izveštaju o razvoju Srbije 2010.

Kako se navodi u Izveštaju, Srbija je tako ostvarila veću produktivnost od Rumunije i Bugarske, a u poslednje tri godine i od Makedonije. Ekonomski stručnjaci pak upozoravaju da je ovaj rast samo druga strana medalje konstantnog pada broja zaposlenih i da, u stvari, sada za istu ili manju platu jedan radnik radi za trojicu. Ekonomista Miladin Kovačević ističe da u vreme kada se broj radnika smanjuje nema smisla govoriti o povećanju produktivnosti kao pozitivnom signalu.

"I u EU je produktivnost različita od zemlje do zemlje. U svakom slučaju, čitava priča oko produktivnosti rada u vreme krize je po mom mišljenju deplasirana jer nas samo vraća na priču o zapošljavanju. Rast produktivnosti jedino ima smisla u periodu razvoja kada predstavlja indikator održivog i ekspanzivnog rasta. S druge strane, u ovom momentu predstavlja samo drugu stranu medalje rasta broja nezaposlenih", smatra Kovačević.

Direktor kompanije Montera Dragan Kopčalić slaže se da je razlog rasta produktivnosti isključivo manji broj zaposlenih, jer je u poslednje dve godine više od 200.000 ljudi izgubilo posao. "S obzirom na to, oni koji su zadržali radna mesta sada su sigurno u grču da zadrže posao koji imaju, pa iako su im manje plate nego ranije, oni se ipak više trude", navodi Kopčalić.

I ekonomista Miroslav Zdravković rast produktivnosti rada u Srbiji vidi samo kao logičan sled okolnosti s obzirom na sve manji broj zaposlenih.

"Ne znam kako je kod nas produktivnost 65 odsto u odnosu na zemlje EU, ako je rast BDP-a bio jedan odsto. Realno bi bilo da nam je produktivnost rada na nivou od 36 odsto u odnosu na EU, ali se brojka popela na čitavih 65 odsto zbog znatno manjeg broja radnika. Opet, onda bi prosečna plata trebalo da nam bude kao u zemljama EU, odnosno oko 1.600 evra, a ne ovih naših oko 400 evra", navodi Zdravković.

Ipak, direktor koncerna Bambi Banat Miroslav Miletić kaže da, s obzirom na ukupno stanje u srpskoj privredi, 65 odsto produktivnosti u odnosu na prosek EU uopšte nije loše, naprotiv.

"Podatak je čak odličan ako se zna da su plate radnika kod nas šest puta manje od onih u Evropi, kao i to da imamo najnižu kupovnu moć. Nažalost, umnogome zaostajemo za zemljama EU, iako naši radnici nemaju nijedan hendikep kada je u pitanju veština. Takođe, ne treba zaboraviti ni to da je za produktivnost vrlo važna i motivacija radnika", ističe Miletić.

U kriznoj 2009. godini najviše je pogođen sektor građevinarstva u kojem je produktivnost smanjena za 10,4 odsto, prerađivačka industrija - 7,6 odsto i trgovina na veliko i malo - 5,9 odsto. Svoju produktivnost, bez obzira na otežane uslove privređivanja, uspeli su da unaprede sektori poljoprivrede - 8,1 odsto, i saobraćaj, skladištenje i veze sa 8,2 odsto, ali uz smanjenu zaposlenost.