Srpske firme rizični dužnici

To je za 4,2 posto više nego u istom periodu lane.

Ova grupa spada u najneažurnije, a svoje obaveze prema bankama nije na vreme moglo da servisira njih 14,7 odsto. Građani su više od deset puta uredniji.

Sve to govori da su nam privredne kompanije rizičniji dužnici.

Dr Saša Osojić kaže da kada poslovna banka proceni da je klijent problematičan da taj rizik pokriva kamata od 30 odsto, za obe strane bi bilo bolje da takav zajam ne odobri.

Nažalost, zajmovi s enormnim kamatama su kod nas često plasirani pa se plašim da bismo uskoro mogli otkriti i kredite s višim stopama, koji su dati da bi se kupila srpska preuzeća. Nibens grupa može biti vrh ledenog brega.

Sve to nam govori da je upravljanje rizikom jedna od slabijih karika u domaćem bankarstvu.

Osim što je trebalo bar tri puta da razmisle pre nego što odobre takav zajam, bankari su kasnije morali da kontorlišu i da li se odobreni novac troši shodno nameni.

Kada se pojedinoj banci već dogodi da ne može u dužem vremenu da natera klijenta da vraća zajam, najbolje je i za preduzeće i za finansijsku kuću da kompanija neplatiša ode u stečaj ili likvidaciju.

To je rešenje koje nikome ne odgovara, ali će banka sačuvati likvidnost u većoj meri nego da vuče takav zajam.

Ipak, viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković nedavno je objasnio da banakarski sektor u Srbiji likvidan i solventan i ima visoku adekvatnost kapitala od 20,36 odsto. Međunarodni standardi se zadovoljavaju s osam procenata.

Iznenađenje ne bi trebalo da dođe ni iz inostranstva jer NBS zna kakvo je stanje kod kros-border kredita. Mnogi od njih su supstituisani kod domaćih banka.

Za kros-border zajmove nema tako visokih kamata pošto su se privrednici i zaduživali u inostranstvu da bi izbegli naše enormne stope.