Država konačno vraća otetu imovinu

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kazao je da će Vlada u septembru poslati predlog zakon na usvajanje u Skupštini Srbije, a prioritet tog zakona biće vraćanje imovine u naturi i to već od sledeće godine.

Ukoliko to ne bude moguće država će obeštećenje isplatiti kroz obveznice, istakao je Đelić.

Đelić je kazao da će država Srbija 1. janaura 2015. godine emitovati državne obveznice za obeštećenje za slučaju da povraćaj u naturi nije moguć i dodao da je planirano da rok isplate bude 20 godina, a iznos i uslovi izdavanja obveznica biće utvrđeni dodatnim zakonom koji će biti donet do kraja 2014. "Visina efektivnog obeštećenja znaće se krajem 2014. godine", rekao je potpredsednik Vlade Srbije. On je precizirao da postoje dve mogućnisti emitovanja obevznica - u dinarima i zaštićene od inflacije, i vezane za evro, na isti način kao i obveznice stare devizne štednje.

Zakon je, prema rečima Đelića, napravljen tako da ne ugrožava finansijsku stabilnost države i da je za restituciju predviđeno šest do sedam odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije.

Za restituciju je predviđeno 200 milijardi dinara, odnosno oko dve milijarde evra, kazao je Đelić, ocenivši da je dobro što su unapred utvrđena sredstva raspoloživa za restituciju zbog toga što to daje predvidivost finansijskih obaveza Srbije. Obveznice će, kako je istakao, biti izdate otprilike kada će prestati isplata stare devizne štednje.

"Ponekad naši građani postavljaju pitanja da li će tih para za tu namenu biti. Ako je Srbija u poslednjih 10 godina vraćala po osnovu za staru deviznu štednju, tako će biti i u narednih 20 godina, ako to na kraju bude određeno kao rok, i za obeštećenje u postupku vraćanja imovine", kazao je on. Kako je navedeno u Nacrtu zakona, vrednost nekretnina utvrđuje organizaciona jedinica Poreske uprave u opštini ili gradu na kojoj se imovina nalazi, a iznos obeštećenja zavisiće od odnosa vrednosti zahteva i raspoloživog novca. Iznos će se, kako je kazao Đelić, znati krajem 2014.

Zakonom o vraćanju imovine i obeštećenju, istakao je Đelić, neće biti napravljene nove nepravde i biće postovana prava sadašnjih vlasnika.

Predmet vraćanja biće sva imovina koja je oduzeta posle Drugog svetskog rata, a izuzeci će biti dvorski kompleks i zgrade u kojima se nalaze bitne državne institucije, poput policijskih stanica i zdravstvenih ustanova, kazao je on i dodao da će od restitucije biti izuzete i umetničke kolekcije u muzejima.

Đelić je kazao da će oni koji potražuju imovinu i kojih, prema procenama ima oko 150.000, imati dve godine da podnesu zahtev za povraćaj imovine.

Prema Đelićevim rečima, od usvajanja zakona biće zabranjeno otuđivanje nacionalizovane imovine koja je u državnom vlasništvu naročito u postupku privatizacije.

"Budući zakon o javnoj svojini će poštovati taj isti princip tako što tražena imovina neće biti prebačena na druge nivoe vlasti sve dok se ne odluči o tome da li se vraća ili ne bivšim vlasnicima. I to je ta veza između zakona o vrqaćanju oduzete imovine i zakona o javnoj svojini", kazao je Đelić.

Zakonom su predviđeni i slučajevi u kojima neko koristi zemljište ili nekretninu, jer se, kako je dodao Đelić, ne može ugovor sa zakupcima promeniti odmah, ali ni stari vlasnici ne treba dugo da čekaju da bi ušli uposed imovine.

"Ako postoji zakupac potraživane imovine (nekretnina) on će imati dve godine prelaznog perioda za korišćenje imovine uz rentu, dok će rok za poljoprivredno zemljište biti tri godine", kazao je Đelić.

Kada je reč o građevinskom zemljištu, u Nacrtu se navodi da se ono vraća i ako su na njemu izgrađeni objekti, ali uz određene izuzetke poput objekata javne namene.

Prema Đelićevim rečima, vlasnici će moći da dobiju akontaciju od 10 odsto vrednosti imovine u novcu, a najsiromašniji vlasnici moći će da dobiju akontaciju do 50 odsto vrednosti imovine.

"Srbija na računu ima 130 miliona evra od privatizacija i to će biti iskorišćeno za isplatu akontacija, a maksimalan iznosi biće do 10.000 evra", kazao je Đelić. Taj maksimalan iznos važiće i za najsiromašnije. Proces će, kako je istakao, voditi Direkcija za restituciju koja je zadužena i za povraćaj imovine crkvama i verskim zajednicama, jer će uslovi biti isti za sve.

Đelić je rekao da očekuje da će najčešći predmet rasprave o Nacrtu zakona o vraćanju imovine i obeštećenju biti odluka da se imovina koja se ne može vratiti ne zamenjuje drugom, već da se bivši vlasnici i njihovi naslednici finansijski obeštete.

Đelić je rekao da se o tom modelu razmišljalo "bez predrasuda" i da bi sa stanovišta finansija to bilo povoljno rešenje jer bi smanjilo potreban iznos za restituciju.

Međutim, istakao je on, postoje problemi zbog kojih to nije primenjeno nigde u svetu u većem obimu - država ne poseduje dovoljno imovine, taj postupak može da naruši pravičnost budući da se nekome imovina zamenjuje a neko se obeštećuje, a to odlučivanje bi bio postupak podložan korupciji.