Srpski ideal: Dajte da preživimo

Ovaj večiti ideal još je poželjniji u tekućim tranzicionim vremenima. Ali, kako kriza u Srbiji duže traje, tako su i naši snovi - prizemniji.

Znajući naš mentalitet, organizatori Državne lutrije kao moto za jednu od greb-kartica uzeli sintagmu „srpski san“. Jer, među idealima prosečnog građanina Srbije visoko se kotira dobitak na lutriji.

Naši građani su skromni, pa bi se zadovoljili i sa 50.000 do 60.000 evra. Cifra dovoljna da kupe neki stan, po mogućstvu u Beogradu, koji će da izdaju za neku stotinicu evra mesečno i od toga žive. Ako mu već „ne uleti“ dobitna kombinacija, naš čovek bi voleo da ima zagarantovan posao. A najsigurniji je - u državnoj službi! Idealna su javna preduzeća, jer su tu u poslednjih nekoliko decenija ne samo sigurna radna mesta, već i zavidna plata.

Nije mali broj ni onih koji bi sebe rado videli u udobnoj fotelji državne administracije, ako ne može na najvišem nivou, onda bar na lokalnom. Posle države, poželjan poslodavac bi bila - velika kompanija, po mogućstvu strana koja ovde posluje, ali može i domaća.

Na pitanje „kolika plata bi mogla da podmiri vaše potrebe“, po pravilu čuje se odgovor „1.000 evra!“ To je obećana zarada starije i srednje generacije. Međutim, kako kaže psihoterapeut Zoran Milivojević, ne i mlađe. Generacija poznatija kao „ipsilon“ daleko je zahtevnija od svojih roditelja. Obećana cifra im je 5.000 evra.

“Oni žele glamurozan život i ubeđeni su da im on apsolutno pripada. Hoće posao za koji će biti presudan talenat, a ne ulaganje velikog napora. Žele da uživaju dok rade. Sebe ne mogu da zamisle ni bez zgodnog partnera, jer su za njih ljubav, a ako ne ljubav, onda dečko ili devojka kao potvrda statusa, vrlo bitni”, kaže Milivojević.

Na listi ideala naših građana jeste stan u Beogradu. I začudo, od svih snova, preseljenje u glavni grad pokazalo se kao najrealnije. Zvanični izveštaji Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se godišnje jedan manji grad preseli u Beograd, a lane je zvanično prijavljeno 23.000 novih stanovnika pridošlih iz različitih krajeva Srbije.

Po rečima ljudi iz beogradskog Gradskog veća, posebno brinu velike migracije iz okolnih opština, poput Lajkovca, Smedereva i Smederevske Palanke, a samo iz Uba je prošle godine došlo 180 ljudi. Kompletna završna srednjoškolska generacija.

Poslednji, ali ne manje važan, na listi „top pet“ želja je dobar auto. Naši ljudi standardno pate za „mercedesom“. Ali, danas prosečna porodica se „lomi“ na računici da li da tridesetak godina stari polovnjak zameni novim „puntom“ uz dotaciju države od 500 evra.

“Istraživanja koja smo radili pokazuju da, kad se sve sabere, Srbi imaju samo jedan ideal: „Dajte nam da preživimo!“, kaže Srđan Bogosavljević, prvi čovek „Stratedžik marketinga“. “Ljude brine neizvesnost, pa svaka izvesnost i dugoročni ciljevi dobijaju na ceni”.

Bogosavljević podseća da je stanovništvo od 2008. suočeno sa neprekinutom tendencijom pada primanja (i gubitkom posla i smanjenjem plata): “Maštaju oni i o dobrim kolima i o putovanjima, ali takvi ideali postali su im nevažni i nisu dostigli stepen planova.”

Mnogi, naravno, sanjaju da im deca žive kao poznate ličnosti, a, po Bogosavljeviću, zanimljivo je koga percipiraju kao poznate koji dobro žive - osim srpskih tenisera, to su domaći političari!

“O njima govore ružno, kao o profesiji u koju nemaju poverenja, ali za razliku od drugih profesija misle da se u politici dobro živi”, zaključuje Bogosavljević.