Legalizacija kao dlanom o dlan

Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji objavljene su u Službenom glasniku i sutra stupaju na snagu, a do kraja nedelje biće usvojen i pravilnik o legalizaciji.

Nacrt ovog dokumenta, koji će do detalja pojasniti primenu izmenjenog Zakona o planiranju i izgradnji, je spreman. Kako kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnica ministra za prostorno planiranje, ove nedelje biće održan sastanak na kojem će se sa predstavnicima Stalne konferencije gradova i opština i Agencije za borbu protiv korupcije, još jednom „pročešljati“ predložena rešenja.

Posle toga, ministar Oliver Dulić će potpisati pravilnik o legalizaciji, što će omogućiti većem broju nelegalnih objekata da konačno dobiju papire.

Prema očekivanjima nadležnih, već naredne nedelje krenuće pojednostavljen i brži proces legalizacije.

Vlasnici „divljih“ zdanja imaju mogućnost da angažuju lokalne samouprave da u njihovo ime pribavljaju neophodnu dokumentaciju, što je novina predviđena izmenama i dopunama Zakona.

Takođe, novim rešenjima predviđen je popust od 99 odsto za objekte do 100 kvadrata, ako se nalaze van ekstra i prve zone.

Uz pojednostavljen postupak smanjuju se i takse i naknade, a proširena je i lista dokaza, koji se prilažu na ime rešenih imovinsko-pravnih odnosa, što je do sada bio veliki problem.

Naknada za legalizaciju može da se plati na rate i to na 20 godina. I plaćanje naknade za prikupljanje potrebne dokumentacije može da se plati opštini na rate od dve do četiri godine. Popust može da se iskoristi samo ako vlasnik bespravnog objekta sa Direkcijom za zemljište do 30. juna 2012. godine zaključi ugovor o izmirenju naknade ili ako do tog datuma sa opštinom zaključi ugovor za pribavljanje propisane dokumentacije.

Mesečna rata 28 dinara

Da bi dobio građevinsku i upotrebnu dozvolu, vlasnik bespravne porodične kuće od 100 kvadratnih metara u Kaluđerici u kojoj žive četiri člana treba da plati 6.739 dinara.

Ako jednokratno izmiri naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, njegov račun biće manji za 3.369 dinara, a ukoliko odluči da sledećih dvadeset godina na rate plaća legalizaciju, mesečno će izdvajati 28 dinara.

Jedini uslov je da dokaže da ni on, ni članovi njegovog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost na teritoriji opštine na kojoj se objekat nalazi. Odnosno, da je rešavao svoje stambeno pitanje, a ne zidao za tržište, da građevina nije u ekstra i prvoj urbanističkoj zoni i da sa Direkcijom za građevinsko zemljište zaključi ugovor do 30. juna 2012. godine.

Ovakva pogodnost, da se za sve kuće i stanove do 100 kvadratnih metara cena legalizacije umanjuje za 99 odsto na svakih 25 kvadrata po članu domaćinstva, a na sledećih 100 za 60 odsto, propisane su usvojenim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i pravilnikom o legalizaciji.

Predrag Vučić, sekretar za legalizaciju, kaže da su popusti samo kap u moru, ali da će ipak omogućiti da što veći broj od ukupno 185.000 zahteva koliko je podneto u Beogradu bude pozitivno rešen.

Najvažnije izmene, smatra on, odnose se na imovinu i urbanističke parametre i one su kao nikada do sada liberalizovale proces legalizacije.

„Objekti će biti ozakonjeni bez obzira na njihovu spratnost i udaljenost od susedne građevine, važno je samo da ne budu na tuđem zemljištu. Brojni su primeri u kojima vlasnici nisu mogli da dođu do dozvole zato što su se komšije žalile da pomenuti uslovi nisu ispunjeni“, kaže Vučić.

Druga značajna izmena tiče se mogućnosti da stambeni objekti budu legalizovani iako se nalaze u, primera radi, proizvodnoj zoni.

„Prvi put dozvole će dobiti i one građevine koje su podignute na zelenim površinama, izuzimajući parkove i šume. Sekretarijat će saglasnost od službi koje brinu o tom dobru tražiti po službenoj dužnosti“, objašnjava Vučić. Prema njegovim rečima, isto pravilo važiće i u slučajevima kada su zidali na rastojanju manjem od dvadesetak metara od magistralnih i regionalnih drumova i autoputeva.

„Protivpožarna saglasnost više neće biti potrebna, ali će kod takvih objekata stajati napomena da republika ne garantuje za njihovu bezbednost i sigurnost“, kaže Vučić.

Nova pravila koja bi trebalo da povećaju učinak legalizacije pojednostavila su dobijanje privremenog priključka. Uslovi su da je vlasnik podneo zahtev za legalizaciju i da je objekat sazidan do 11. septembra 2009. godine.

Novina u zakonu je i to da se za objekat građen na zemljištu koje koristi više osoba traži pisana saglasnost svih suvlasnika. To je svojinska osnova za izdavanje dozvole. Ali, ako se u postupku utvrdi da se suvlasnici nisu protivili dok se objekat gradio, smatraće se da su dali saglasnost.

„Ugovori o prenosu prava korišćenja koji su overeni posle 13. maja 2003. godine, kao i oni o otkupu stana, sada će poslužiti kao pravni osnov za dobijanje dozvole. To ranije nije bilo moguće, što je dodatno kočilo legalizaciju“, naglašava Vučić.

Vlasnici „divljih” objekata koji još nisu ozakonili svoje kuće, stanove, poslovni prostor, hale... kao i do sada, imaće 60 dana da dopune dokumentaciju. O tome će ih dopisom obavestiti Sekretarijat za legalizaciju.

Posle toga u roku od dva meseca treba da zaključe ugovor sa Direkcijom za izgradnju i plate naknadu za uređenje zemljišta. Ako to ne učine, njihovi zahtevi biće odbačeni.