Politika najveći ekonomski problem

Ekonomski stručnjaci kažu da od rekonstruisane vlade, kada je privreda ove zemlje u pitanju, u sledećih godinu dana ne teba očekivati mnogo, zapravo ništa.

Oni ukazuju da je vreme da političke partije koje se vide u budućoj vlasti izađu sa ekonomskim programima i kažu šta kane uraditi do i nakon izbora.

"Trebalo bi naterati i one što sede na stiroporu i one u kancelarijama da kažu šta planiraju. U godini pred izborima ne može se očekivati mnogo, ali pitanje je šta je za očekivati od sledeće jer se nijedna ozbiljna stranka ne izjašnajava u tome i nema program s kojim bi izašla pred birače", poručuje ekonomski stručnjak Vladimir Gligorov. On kaže da bi sledeća vlada trebalo da krene u radikalne promene. Kao prvo, kada je reč o makroekonomskoj stabilnosti, valjalo bi da inflatorna očekivanja smanje ili eliminišu iz privrede, a kada je reč o okolnostima u kojima posluje privreda neophodno je da se obave strukturne reforme svih tržišta, kako finansijskog, tako i tržišta rada, proizvoda...

Takođe, naglasio je Gligorov, potrebna je i uverenost da je privatni sektor ključ, kao i da je privatizacija ključna za rešavanje problema u državnom.

"Ključni problem je što politički motor i politički proizvod nije dobar proizvod. Pitanje je ovde ko i kako bira, kakav je politički motor koji može za proizvod imati pravnu državu, što je zapravo baza za svaku drugu proizvodnju. Nažalost, u Srbiji ekonomski motor ne proizvodi robu, a politički ne proizvodi pravnu državu", naglasio je ekonimista Miodrag Zec.

Po njemu, politika konačno mora da bude personalizovana, da znamo koga smo izabrali i ko treba da odgovara za neispunjena obećanja.

"Suštinski problem Srbije je politički sistem i odsustvo političke odgovornosti da, ako, recimo, imamo hiljadu najuticajnihjih ljudi, oni, uključujući i sopstvene glasove, ne bi dobili dve hiljade glasova na izborima, što je jedna od 10.000 mesnih zajednica. To znači da se Srbija raskorenila, a ako je tako onda jednako i poljoprivredu i industriju vetar može da oduva u bilo kom pravcu", naglasio je ekonomista Miroslav Zdravković.

On navodi podatke Ujedinjenih nacija koji govore da je od 2005. do 2009. Srbija u ubedljivom začelju prema indeksu broja radnika u industrijskoj proizvodnji, te da su ispod nas Hong Kong, koji zapravo seli proizvodnju u Kinu i Velika Britanija, koja je u međuvremenu ipak krenula da se oporavlja.

"Dakle, bez političke odgovornosti, potpuno raskorenjeni, imamo ljude koji mogu da rade šta hoće i ni za šta ne odgovaraju, pa je u takvim uslovima bilo koja od mera koja se predloži nesprovodiva i neefikasna", kaže Zdravković. Ekonomski stručnjak Aleksandar Stevanović ocenio je da aktuelan način vođenja vlasti u Srbiji karakteriše katastrofalna orijentacija ka krpljenju i bavljenje posledicama.

"Uzroka se niko ne dotiče i to je suštinski problem. Svaka vlada koja bude došla na čelo Srbije, ako želi da bude odgovorna i iza sebe ima rezultate, moraće da se bavi menjanem sistema, a ne bavljenjem posledicama kao ova i pređašnje vlade", poručio je on.

Stevanović kaže da su nama u stvari problem institucije, odnosno njihovo nepostojanje.

On navodi da je "na prvom mestu depatrizacija privrede jer u ovom trenutku imamo kvazi menadžere koje delegiraju partije i koji u kvazi firmama koje se zovu javna preduzeća maksimiziraju sve osim osnovnih ekonomskih postulata. Departizacija se obavlja privatizacijom, koliko god to bila omražena reč, ali bez toga nema dobrih menadžera".

"Drugo je demonopolizacija. Sada imamo u mnogim sektorima igrače koji mogu da ne plaćaju robu, da finansiraju svoje investicione aktivnosti tako što im se valuta neće meriti danima već mesecima. Ali, najveći problem su zakonski javni monopoli koji se ponašaju kako im padne na pamet prema svojim dobavljačima", upozorava Stevanović.