Razvojna banka za dugove države?

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović smatra da država treba da uradi dve stvari - da nađe izvore jeftinog kapitala za Razvojnu banku, da bi maloj i srednjoj privredi obezbedila dugoročne i relativno jeftine kredite, a pošto je država najveći poslodavac, da obezbedi dodatnih oko 500 miliona evra da poplaća svoje obaveze prema izvođačima radova.

Srbija mora da uđe u reindustrijalizaciju, tako što će pomoći malim preduzećima da rade za velike sisteme, kao što to čine dobavljači delova za Fijat, objasnio je direktor Srbijagasa i dodao da bi jeftini dugoročni krediti pomogli privredi da servisira proizvodnju i zadrži postojeća radna mesta. Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec rekao je da se priprema osnivanje Razvojne banke, koja bi bila državna banka i počela bi da funkcioniše sa državnim kapitalom, a kasnije bi mogli da se pojave i drugi ulagači, kao što su neke međunarodne finansijske organizacije ili druge države.

Uz podsećanje da je bivša Jugoslavija imala sličnu razvojnu banku, koja se zvala JUBMES banka, Bajec je rekao da bi Razvojna banka Srbije trebalo da funkcioniše na osnovu sopstvenog zakona i da svojim delovanjem podržava razvojne prioritete Srbije, pre svega velike izvozne i razvojne projekte.

Razvojna banka bi trebalo da bude garant za dugoročne poslove, koje je Srbija nekad i imala, a sada upravo zbog toga ne može da ih obavi, zbog nepostojanja jedne takve institucije, smatra Bajec.

Što se tiče osnivačkog kapitala Razvojne banke, Bajec smatra da bi se on mogao preusmeriti iz različitih fondova, kao što je Fond za razvoj i skupi kao početni kapital, koji bi posle toga mogao da se povećava.

Uslov nad uslovima

Predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Dragan Đuričin smatra da sve zemlje, koje računaju sa investicionom razvojnom strategijom, moraju imati podršku za investicije u realnom sektoru i rastu konkurentnosti, tako da je postojanje Razvojne banke i njeno efikasno funkcionisanje "uslov svih uslova" za preokret u ekonomiji Srbije.

"Ono što bi minimalno trebalo da bude funkcija Razvojne banke u Srbiji to bi, pre svega, trebalo da bude funkcija obezbeđivanja garancija za izvozne poslove i ta funkcija nije preterano skupa, ali je veoma bitna", naglasio je Đuričin.

Funkcija Razvojne banke je da obezbedi povoljne investicione kredite i participaciju u kreditima, bilo garancijama, bilo davanjem jednog dela zajmova uz kofinansiranje, za delatnosti koje spadaju u razvojne prioritete, pre svega za energetiku, poljoprivredu i infrastrukturu, objasnio je Đuričin i dodao da finansijska institucija tog tipa treba da obezbeđuje povoljne kredite i za mala, srednja i mikro preduzeća. Počasni predsednik kompanije "Tarket Sintelon" Nikola Pavičić izjavio je da je Razvojna banka neophodna za podršku domaćoj ekonomiji u narednim godinama i to bi bio korak napred ka boljoj organizaciji upravljanja sredstvima, koje država odvaja za finansiranje prioriteta u privredi.

To nisu tako mala sredstva i s njima se mora racionalno upravljati, a privrednici su saglasni da upravljanje sredstvima, koja se nalaze na više mesta, nije sinhronizovano, rekao je Pavičić i primetio da jako mnogo u tome ima partijskog marketinga, a mnogo manje ekonomskog rezona.

Za rezultate najmanje godina

Ekonomista Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović ocenio je da je ideja Vlade Srbije da podrži izvoz kroz osnivanje razvojne banke dobar potez, ali da će trebati vremena da bi se videli prvi efekti.

"Dobro je započeti i u tom pravcu uraditi nešto, ali trebaće da prođe minimum godinu dana da bi se videli prvi efekti, a to sigurno neće biti moguće za vreme mandata ove vlade", kazao je on.

Đogović je objasnio da preduzeća koja bi konkurisala za sredstva za podršku izvoza prvo moraju da imaju odredjene biznis planove ili da daju odredjene garancije ukoliko postoje izvozne mogućnosti za plasman roba.

"Preduzećima zatim treba i odredjeni vremenski period da pokrenu i prošire proizvodnju na bazi tih kredita, jer se ne radi o uslužnoj delatnosti i prvi rezultati i efekti mogu da se očekuju tek za godinu dana", kazao je on.

Prema njegovim rečima, početni kapital razvojne banke mogao bi biti delom iz budžeta, a možda će biti i određenih donacija od nekih drugih finansijskih institucija.