Otplata kredita nas košta milijarde

Misija Međunarodnog monetarnog fonda, a koja je baš u februaru boravila u Srbiji tvrdi da nam se nivo duga opasno približio granici koju smo (i zakonom) zacrtali.

MMF je došao do računice da smo se zadužili u iznosu koji pokriva 44 odsto našeg bruto društvenog proizvoda i da imamo prostora za još svega oko 30 milijardi dinara ugovaranja bilo kakvog novog kredita.

A, baš je kredita i emisija državnih zapisa od vrednosti u prethodnih nekoliko meseci bilo dosta. Tako je Skupština Srbije potvrdila novo komercijalno zaduživanje države kod poslovne banke. I za ovaj, kao i za svaki drugi komercijalni zajam koji uzme država prilično su visoki i troškovi, odnosno naknada koja se banci plaća.

Računa se da je samo na ime fiksnih troškova administriranja uzetih pozajmica kod poslovnih banaka država, do sada, platila oko pola miliona evra.

Od oktobra prošle godine kada su intenzivnije krenule aukcije Trezora, odnosno kada je država kroz prodaju vrednosnih papira počela brže da se zadužuje, budžet je obezbedio preko 148 milijardi dinara. Ovogodišnji minus državne kase iznosi 120 milijardi, odnosno skoro jedan odsto BDP manje nego što je Trezor „štampao“ vrednosnih papira.

Pored dinarskih zapisa, krajem prošle godine krenulo se, po prvi put, i sa evro obveznicama. Prva emisija od čak tri milijarde dinara bila je, ipak, vezana za dinar, odnosno hartije su bile emitovane kao domaće, uz deviznu klauzulu. Ali, tokom ovog meseca Srbija dobija i prve, prave evro obveznice.

Ekonomisti veruju da novi „običaj“ izvršne vlasti da se na domaćem tržištu zadužuje u evrima nije dobar. "Država na sebe preuzima valutni rizik izdavanjem evro obveznica, ali su joj i kamate na dinarske zapise previsoke", konstatuje ekonomista Vladimir Vučković, inače kandidat za člana Fiskalnog saveta.

On dodaje da se država olako odriče dinarskih zapisa i pokazuje da joj je važnije pribaviti sredstva nego način na koji će ih pribaviti.

Samo za otplatu domaćih kamata budžet će ove godine potrošiti ukupno 23 milijardi dinara, odnosno preko 230 miliona evra. Od toga, za otplatu kamata na domaće hartije od vrednosti, a koje idu po kamatnoj stopi od 12,5 do čak 18 odsto, biće izdvojeno 16,3 milijardi dinara. Za kamate po uzetim komercijalnim kreditima kod domaćih poslovnih banaka biće plaćeno 5,6 milijardi dinara. Isplata stranih kamata koštaće u ovoj godini državu 14 milijardi dinara.

Za isplatu zapisa koji su izdati prošle godine, a stižu na naplatu u ovoj, država će morati da izdvoji 334,7 milijardi dinara, odnosno oko 330 miliona evra.

"Dok postoji deficit budžeta postoji i obaveza da se zadužujemo", poručuju u Vladi Srbije, podsećajući da, osim planiranog minusa budžeta, ove godine imamo obavezu vraćanja glavnice brojnih, ranije uzetih kredita.