Kovačević: Moglo nam je biti i gore

Saradnik Ekonomskog instituta iz Beograda i zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku navodi da ćemo u ovoj godini imati značajniji privredni rast nego lane i da to znači i manji pad zaposlenosti nego prošle godine, a pogotovo u odnosu na 2009. godinu.

On navodi da je "još uvek i suviše rano da prognoziramo kako će se kretati stopa nezaposlenosti u 2011. godini, ali je trend takav da još uvek imamo pad zaposlenosti, pre svega kod pravnih lica, odnosno u preduzećima".

"Pad zaposlenosti bi se mogao zaustaviti negde na prelazu u 2012. godinu, ali samo pod uslovom da se nastavi rast proizvodnje i izvoza i ako se pokrenu reforme i investicije", smatra Kovačević i dodaje da je reforma privrednog ambijenta u zemlji nužna jer treba da obezbedi veću sigurnost investitora. Kovačević objašnjava da već u 2010. pad zaposlenosti bio znatno manji nego u 2009. godini. "Ova prva godina je bila udarna kada je reč o rastu nezaposlenosti, dok je u 2010. nastavila da raste, ali je barem rastao i bruto domaći proizvod. Od ukupnog broja ljudi koji su u ove dve krizne godine izgubili posao, 60 odsto ga je izgubilo u 2009. a 40 odsto lane", kaže on.

On napominje da je cifra od 400.000 radnika koji su u ove dve godine izgubili posao dobijena na osnovu ankete o radnoj snazi, koja jeste naš najprecizniji pokazatelj o tržištu rada, ali nije u potpunosti pouzdan. "Činjenica je da je oko polovine tog broja ljudi izgubilo posao u sivoj zoni, na crnom tržištu rada, a ta kretanja nikada nije moguće u potpunosti sagledati", kaže naš sagovornik.

Kovačević ukazuje na to da je činjenica gubitak 220.000 radnih mesta formalne zaposlenosti u protekle dve godine. U strukturi tih izgubljenih radnih mesta krije se i odgovor na pitanje zašto je u Srbiji stopa nezaposlenosti toliko porasla u protekle dve godine, dok je naš BDP tokom krize pao osetno manje, ne samo u poređenju sa zemljama u okruženju već i kada je reč o gotovo celoj Istočnoj Evropi.

"Od tih 220.000 ljudi koji su izgubili posao, 80.000 je radilo u preduzećima, a mnogo veći deo od 140.000 radio je kod preduzetnika. Stvar je u tome što preduzetnički sektor bruto domaćem proizvodu doprinosi s otprilike sedam procenata. Dotle, poljoprivredna gazdinstva BDP-u doprinose s dvadesetak procenata, a preduzeća sa čak blizu 75 odsto. Stoga se tako velika stopa nezaposlenosti nije reflektovala u velikoj meri na kretanje stope BDP-a", objašnjava Kovačević.