Lekarima najbolje, policiji najgore

Zdravstveni radnici u najboljem su položaju od svih zaposlenih u javnim službama koji ovih dana javno iskazuju nezadovoljstvo, dok je najgore policiji.

Ovo pokazuje istraživanje u kojem su kao parametri uzeti prosečne plate, procenat visokoobrazovanih i poređenje sa istim delatnostima u regionu.

Tako zaposleni u zdravstvu, u proseku, imaju najveće plate u javnom sektoru, dok zaposleni u policiji i kulturi imaju najniže prihode, naročito u poređenju sa zemljama u okruženju. Istovremeno, u zdravstvu radi samo 26 odsto visokoobrazovanih, dok ih je u kulturi 65 odsto, a vojsci i prosveti po 60. U policiji ih je 22 odsto. U zdravstvu ipak tvrde da statistika ne pokazuje pravu sliku i navode da su primanja njihovih kolega u okruženju daleko veća.

"Medicinska sestra u bolnici u Hrvatskoj ima platu 740 evra, dok hirurg specijalista prima 1.250 evra. Da ne govorimo o Sloveniji, gde lekar zarađuje više od 2.500 evra", tvrdi Branislava Plančak, predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije.

Tradicionalno najniže plate u svim balkanskim zemljama imaju prosvetni radnici, te je u toj oblasti najmanja razlika u platama zaposlenih u Srbiji i okruženju.

Lekari i profesori ipak imaju mogućnost da zarade i koji dinar više od redovne plate, radeći dopunski. Ovakvu mogućnost, međutim, vojska i policija nemaju. A policija u Srbiji ima ubedljivo najniže plate u odnosu na kolege u Hrvatskoj, Sloveniji i BiH.

"Prosečna plata u MUP-u jeste 36.000 dinara, ali je plata policajca oko 31.000. Osim toga, policija u okruženju na osnovu kolektivnog ugovora ima mogućnost da značajno zaradi preko osnovnih primanja", tvrdi Velimir Barbulov, predsednik Nezavisnog sindikata policije.

Približno isto stanje je i u kulturi, gde je prosečna zarada 26.700 dinara i postoji veoma visok procenat fakultetski obrazovanih radnika, čak više od 60 odsto. U Hrvatskoj je prosečna zarada umetnika u decembru 2010. godine bila 740 evra, što je, opet, znatno manje od prihoda držane uprave, vojske i prosvetara u toj zemlji.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić, iako smatra da zaposleni u javnom sektoru nisu pravi parametar životnog standarda u zemlji, jer žive neuporedivo bolje od radnika u proizvodnji, tvrdi da bi u ovu oblast država trebalo da ulaže mnogo više.

"Nije potrebno mnogo statističkih podataka da bi se videlo da je standard zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji znatno niži od zemalja u regionu. Prosečna zarada u javnom sektoru kod nas je 330 evra, dok je u Hrvatskoj oko 500, a u Sloveniji čak 980 evra", kaže ona.

Savić dodaje da "nezavisno od izdvajanja za plate, ulaganja u prosvetu, zdravstvo, kulturu, vojsku i policiju niža su nego u susedstvu. Konkretno se za prosvetu u Sloveniji izdvaja devet odsto BDP-a, u Hrvatskoj šest, a u Srbiji svega 4,5".