Investiraj prema izbornim potrebama

I dok pojedini stručnjaci tvrde da se invstitorima manipuliše samo u svrhe dnevne i predizborne politike, nadležne državne insitucije tvrde da investitore ne zanimaju "političke namere" stranaka na vlasti, već isključivo da na uloženi novac zarade što više.

Dnevni list Danas navodi da je primer Gorenja ustvari dokaz da se investitori usmeravaju prema potrebama političara, a ne samo po povoljnosti poslovnog ambijenta u opštinama.

"Situacija je takva i da je privlačenje investitora praktično podeljeno među članicama koalicije po političkoj liniji pa se izbegava mešanje ministara kada se investitor obrati za pomoć ministru iz partnerske stranke. To se, naravno, kasnije obilato koristi u predizbornim kampanjama", navodi list.

Kao potvrdu te teze navode primere nekoliko investicija koje nisu realizovane baš zbog politike.

Tako je u jednoj od opština, prema saznanjima lista, lokalni predsednik izneo potencijalnom investitoru netačne podatke o ekonomskoj situaciji u zemlji iz samo njemu znanih razloga. Iako je za to saznao ministar iz druge stranke, posledica nije bilo, a investitor nije došao u Srbiju.

Na kraju, slučaj prelaska Gorenja u Zaječar pokazuje i da je sistem subvencionisanja novootvorenih radnih mesta jedan od korisnih instrumenata ministara da po svojoj volji i političkoj potrebi usmeravaju investicije.

Tako je Ministarstvo ekonomije slovenačkoj kompaniji obećalo čak 10.900 evra po radnom mestu koje otvori u Zaječaru i time Gorenju dalo ponudu koja se jednostavno ne odbija. Uzalud se posle toga žalio gradonačelnik Valjeva Zoran Jakovljević da je to čak tri puta veća subvencija od one koju Ministarstvo nudi investitorima za ulaganje u njegovom gradu i uzalud je isticao da je prosečna plata u Valjevu manja od one u Zaječaru (28.354 naspram 30.916 dinara), a broj nezaposlenih veći (7.700 prema 7.100).

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić odlučio je da je Valjevu dosta jedna fabrika Gorenja i da bi Zaječaru više koristila uprkos činjenici da je Gorenje prethodno već kupilo parcelu u Valjevu za gradnju nove fabrike, pre nego što je iz Ministarstva ekonomije stigao poklon u vidu subvencije, koja će ovoj kompaniji omogućiti da svojim radnicima u Zaječaru skoro tri godine ne isplaćuje zarade iz svog džepa, već iz državnog budžeta.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija smatra da subvencije date Gorenju nemaju nikakve veze sa ekonomijom i da predstavljaju čisto politički instrument običnog reklamerstva.

"To je dnevna politika i to najgore vrste. Ovde je zanimljivo da je Gorenje pristalo čak i da promeni već zakupljeno zemljište i da pređe na novu lokaciju, zbog subvencije od 10.000 evra po radniku. Ako oni dobijaju toliko sredstava, a radi se o zaista mnogo novca, pitanje je u šta ta kompanija onda uopšte ulaže. Šta je njena investicija, kada toliko para dobija od države. Koliko to država mora da uloži novca da bi privukla investitore. Posao države nije da podržava pojedine investitore, nego da stvori ambijent u kojem će se oni međusobno takmičiti za ulaganje. Ali, sa ovako niskom konkurentnošću i slabim kreditnim rejtingom, jasno je da ona to nije učinila i da joj onda ostaje samo da nekome tako plati da dođe", smatra Bušatlija, dodajući da je to neispravna i kratkovida politika koja nema perspektivu.

List Politika u tekstu, međutim, zastupa mišljenje da investitore u poslu ne vodi sentimentalnost, već interes.

U Zaječaru, koji je Vlada Srbije prošle godine (zajedno sa Nišom, Kraljevom i Novim Pazarom) proglasila za područja od posebnog interesa za razvoj zemlje, subvencije po novootvorenom radnom mestu iznose od 4.000 do 10.000 evra. S tim što u proizvodnju treba uložiti minimalno pola miliona evra i zaposliti najmanje 50 ljudi.

Dotle za otvaranje fabrike u Valjevu ili nekom drugom gradu u Srbiji, podsticaji iznose od 2.000 do 5.000 evra po radniku, uz minimalno ulaganje od milion evra i zapošljavanje, takođe, 50 radnika. Ministar Mlađan Dinkić najavljuje mogućnost da i Valjevo, Sombor, Kikinda, Kruševac i Vranje, već od februara dobiju status gradova od posebnog interesa. Ministarstvo ekonomije će ih predložiti, kao što je u maju prošle godine predložilo prvu turu prioritetnih gradova za investicije.

Kako su uopšte Niš, Novi Pazar, Kraljevo i Zaječar izdvojeni i dobili dvostruko veće subvencije za privlačenje investitora?

"Na osnovu Programa Vlade Srbije za oživljavanje velikih industrijskih centara, od posebnog interesa za državu, ovi gradovi su u 2010. godini identifikovani kao industrijski centri sa velikim problemima nastalim dugogodišnjom degradacijom ekonomske aktivnosti. Privredni subjekti se duži period suočavaju sa problemima u poslovanju, nelikvidnošću, neupošljavanju radne snage, proizvodnih i drugih kapaciteta", navode u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Razlozi za izdvajanje tih gradova su i u njihovim prostornim potencijalima i odlikama koji su detaljno opisani u Prostornom planu Republike Srbije 2010-2020.

Zaječar je, na primer, opisan kao jedan od gradova koji imaju kapacitet da prerastu u „čvorišta” sa značajnim uticajem na razvoj okruženja, odnosno kao nosilac razvoja regiona istočne Srbije, dok su Niš, Leskovac, Vranje, Kraljevo, Kruševac... markirani kao motori razvoja područja na kome se nalaze.

"U ovom trenutku Zaječar, Niš, Kraljevo i Novi Pazar imaju i velike strukturne probleme koji bez aktivne i adekvatne državne politike podsticanja ekonomske aktivnosti mogu potpuno da unište ovo područje. Najveći problem istočne Srbije, na primer, jeste demografsko pražnjenje, odnosno najizraženiji negativni prirodni priraštaj u zemlji (Zaječarski okrug – 12,2 odsto) i najstarije stanovništvo", kažu u Ministarstvu ekonomije.

Prema podacima Agencije za strana ulaganja (SIEPA), Niš, kao nekadašnji centar elektronske industrije, pre ulaska u grupu povlašćenih, imao je samo 4,5 miliona evra investicija u IT sektor. Reč je o tri softveraša, izvozno orijentisana. Povećavanjem subvencija u Niš, u kome 32.000 ljudi čeka radnu knjižicu, došli su južnokorejska „Jura” i italijanski „Dajtek” sa namerom da otvore 2.000 novih radnih mesta i ulože oko 30 miliona evra za početak.

Osim toga još sedam fabrika, koje uglavnom već posluju u ovom gradu u oblasti elektronike, auto i prehrambene industrije, namerava da proširi proizvodnju – dobilo je podsticaje. Zato, kako se nezvanično može čuti, razmišlja se da Niš bude skinut sa ovog programa.