Nema podsticaja za zapošljavanje

Dobar savet za njih nemaju ni privrednici, ni ekonomisti koji kažu da nemaju rešenja za nezaposlenost.

„Da znam gde mogu da se naprave pare, prvi bih otišao i zaradio ih”, iskren je ekonomista Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

Jer, kako povećati zaposlenost nije samo pitanje koje muči kreatore srpske ekonomske politike, već eksperti širom sveta zbog toga razbijaju glavu. Ekonomska teorija je, s druge strane, jasna – zaposlenost kaska za ekonomskim oporavkom. Možda zbog te činjenice predstavnici međunarodnih ekonomskih institucija ne veruju da će očekivani rast privrede od tri odsto u Srbiji doprineti povećanju zaposlenosti.

A s obzirom na to da se od teorije ne živi, pitali smo ekonomiste i privrednike za koju slamku da se uhvate oni kojima je u vreme krize vraćena radna knjižica.

Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća i vlasnik konfekcije „Modus” u prvi mah na naše pitanje odgovara sledećim rečima:

"Gde da nađu posao? Nigde", odgovora Knežević.

Kako kaže, u našoj zemlji se „ubija” preduzetnički duh i, umesto da se porezi na rad i kapital smanje, ideja ministarke Diane Dragutinović, koja je to predviđala, gurnuta je pod tepih. „Čak i da imam novac ne znam u šta je pametno uložiti”, kaže Knežević. Ipak, na pitanje da sada mora da odluči koji privatni biznis da pokrene, Knežević odgovara:

"Uložio bih u reciklažu, na primer. Mislim da su tu mogućnosti neiskorišćene. Kao što je možda dobro da u sektoru energetike građani naprave konzorcijume ili čak javno-privatna partnerstva s državom. Takođe, možda bih investirao u poljoprivredno-prerađivačku industriju ili u zdravstvo. Uglavnom, ništa bez para", ubeđen je Knežević.

Veruje da nije posao države da zapošljava, već da socijalno zbrine one koji su ostali bez posla. A privatni sektor bi trebalo da zapošljava ljude. Jer, kako kaže, vlasti su pokazale da ne znaju to da rade.

Uprkos novcu koji je potrošen, broj zaposlenih se povećao na bezmalo 20 odsto, prema Anketi o radnoj snazi. Kao primer navodi projekat „Prva šansa”.

Kako kaže, za mnoge koji su u vreme krize na taj način dobili posao to je ujedno bila i poslednja šansa. Ubeđen je da je veliki broj mladih nakon isteka perioda od godinu dana – dobio otkaz.

Mirko Todorović, vlasnik Konfekcije „Todor”, kaže da deset godina govorimo o tome kako započeti biznis, dok se paralelno oni koji su otvorili preduzeća destimulišu.

"Umesto da se „Petar Petrović”, koji je pokrenuo proizvodnju, zaposlio ljude i obogatio se – pohvali, privrednici su stalno na meti države. Postoji jaz između njih i nas. Dok mi njih shvatamo, oni nas ne razumeju", negoduje Todorović.

Kaže da se danas na tržištu rada i dalje traže dobri stručnjaci. Ističe da je u Beogradu otvorio hotel i da i dalje ima problem da nađe dobrog konobara. Prema njegovim rečima, i kuvari spadaju u deficitarna zanimanja. Dodaje i da u konfekciji „Todor” planira da zaposli još 50 ljudi, ali da tržištu rada ne može da pronađe odgovarajući kadar. Trebaju mi dobri ekonomisti, tekstilni inženjeri, radnici u proizvodnji, nabrajao je Todorović.

Ekonomista Goran Nikolić smatra da je sada dobar način da se zaradi novac (ali ne i da se nađe posao) kupovina državnih dužničkih papira. Prema njegovoj oceni, dinar će do kraja godine biti relativno stabilan jer se izbori približavaju, pa će tako onaj ko kupi godišnje trezorske zapise po kamati od 15 odsto godišnje moći prilično dobro da zaradi. Kako kaže, profit nije loš ni na tromesečnim zapisima gde je kamata bezmalo 14 odsto.

Što se njegovog kolege Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, tiče, najpametnije je tražiti posao u državnoj službi.

"Nedavno je potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić raspisao konkurs u kome traži da zaposli 700 ljudi. Mislim da je građanima najbolje da se raspitaju koje su im kvalifikacije potrebne za to radno mesto. U državnoj službi posao je najsigurniji", ironičan je naš sagovornik.