Preti blokada saobraćaja na Dunavu

Devet stranih brodova je u prepodnevnim satima u utorak, zaustavljeno na graničnom prelazu Veliko Gradište, a taj broj mogao bi da se uvećava i narednih dana, saznaje Danas.

Razlog tome je početak primene Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa robom prema kojoj su svi zastupnici brodarskih kompanija prilikom ulaska brodova na carinsko područje Republike Srbije (rečne granične prelaze) obavezni da polože „obezbeđenje za plaćanje carinskog duga“ odnosno carinsku garanciju za robu u tranzitu. Kako bi sprečili direktne štetne posledice po ekonomske i spoljnopolitičke interese Srbije Pomorsko-rečna agencija Agent plus i ostale agencije koje se bave ovom vrstom posla uputile su zahtev Ministarstvu za infrastrukturu i zatražile hitno obustavljanje primene pojedinih odredbi Carinskog zakona i te Uredbe.

“Reč je o izuzetno visokim iznosima carinskih garancija koje bi trebalo da obezbede zastupnici brodskih kompanija jer se radi o velikim količinama robe koja se prevozi vodnim putem. Takva količina robe ima veliku ukupnu vrednost koja služi za osnovicu obračuna carine, PDV-a i akciza”, kaže Siniša Perović, direktor Lučke agenture u preduzeću Agent Plus.

Prema njegovim rečima, rezervisanje garancije traje za ceo period za koje su plovila u tranzitu u našim teritorijalnim vodama, odnosno do dolaska i carinjenja u nekoj od domaćih, a taj period može da traje i po više dana.

“Kada se ove vrednosti multiplikuju sa velikim brojem plovila koja prolaze našim plovnim putevima, dolazimo do enormno visokih iznosa na koje treba obezbediti carinske garancije, koje je nemoguće obezbediti. Sa druge strane, to bi znatno poskupelo plovidbu kroz Srbiju, što je neprihvatljivo za brodare, agente i špeditere. Ova delatnost nikako ne spada u visokoakumulativnu delatnost”, objašnjava Perović.

Pomorsko-rečne agencije traže od Ministarstva da se u članu 122. Carinskog zakona ukine polaganje garancije na procenjenu vrednost carinskog duga kod prevoza vodnim putevima na kojima važi međunarodni i međudržavni režim plovidbe. „Član 122 Carinskog zakona je u direktnoj suprotnosti sa mnogobrojnim konvencijama o režimu plovidbe na Dunavu, protokolima i drugim aktima iz domena plovidbe na Dunavu i Savi“, objašnjava Perović.

Uredba stvara zatvoreni krug u kome carinski postupak za brodove ne mogu da pokreću strane brodarske kompanije, a pojednostavljeni postupak koji propisuje Uredba može se odobriti samo brodarskim kompanijama, ali ne i njihovim agentima u Srbiji.

Zbog toga je traženo da se pojedini članovi Uredbe prošire i na plovidbene agente kao zastupnike brodarskih kompanija, obzirom da u svim zemljama sveta plovidbeni (lučki, brodski) agenti obavljaju određene poslove pomaganja i zastupanja u ime i za račun brodarskih kompanija.

U Ministarstvu za infrastrukturu kažu da su ih predstavnici agencija upozoravali na probleme koji će nastati primenom Carinskog zakona i Uredbe.

“Stigao je dopis ovih agencija i mi smo već sa njima razgovarali. Voljni smo da im pomognemo, ali konačnu reč ipak mora da da Ministarstvo finansija i Uprava carina”, kaže Pavle Galić, pomoćnik ministra koji naglašava da će to Ministarstvo danas imati konačan stav po tom pitanju.

Garancija od 10 odsto

Bugarski nacionalni radio javio je da su dva bugarska broda koja su plovila Dunavom, zbog nepoštovanja novog zakona o granici Srbije, zadržana su na granici ''Kladovo''.

Predstavnik bugarskog rečnog saobraćaja u Srbiji Valentin Keremedčiev rekao je da srpske vlasti od bugarskih brodova traže bankovnu garanciju u vrednosti 10 odsto od vrednosti tovara koji prevoze plus PDV.

Bugarsko ministarstvo transporta je saopštilo da je rečni transport privatizovan i da su bankovne garancije obaveza koju kompanije trebaju ispuniti.