Sporazum o SSP za nove investicije

Istražujući obim izvoza srpskih proizvoda u zemlje EU, ekonomista Goran Nikolić kaže da Srbija ne može da se pohvali dobrim izvoznim rezultatima.

Ratifikacija za sada Srbiji neće obezbediti materijalnu pomoć iz pretpristupnih fondova EU, ali će se njome definisati trgovinski odnosi sa zemljama EU.

Međutim i na tom planu građani neće osetiti veće promene jer je Srbija ranije počela da postepeno otvara tržište ka EU, nakon implementacije prelaznog sporazuma. "Ratifikacija SSP-a u političkom smislu ima najveći značaj", kaže Maja Bobić, predsednica Evropskog pokreta."To je, naravno, takođe i poruka potencijalnim investitorima da je Srbija sigurnija zemlja za ulaganja" kaže Bobićeva.

Predstavljajući knjgu "Pokazatelji spoljnotrgovinske razmene Srbije sa Evropskom Unijom" Nikolić je rekao da možemo da govorimo jedino o blagom porastu izvoza koji bi u narednim godinama morao da se značajno uvećan ukoliko Srbija namerava da postane članica EU.

Govoreći o ekonomskom razvoju Srbije i njenoj budućnosti u EU Nikola Jovanović, urednik časopisa Izazovi Evropskih integracija je rekao da bi Srbija osim izvoznih kapaciteta morala mnogo više da ulaže u razvoj znanja i savremenih tehnologija.

Janković: Standard neće biti bolji

Usvajanje SSP-a je veliki korak Srbije prema EU i svakako će ohrabriti investitore i sve one ljude koji imaju neki biznis i žele da posluju u Srbiji da opuštenije ulažu u nju, a olakšaće i pristup finansijskim tržištima privredi Srbije, smatra Dragomir Janković iz Evropskog ekonomskog instituta.

Sporazum, međutim, kako ističe, neće bitnije uticati na povoljniju poziciju srpskih izvoznih brendova jer Srbija ima skroman izvozni potencijala, ali bi na duži rok to moglo da dovede do povoljnijeg odnosa kada je u pitanju izvozna privreda.

Na pitanje kako će taj sporazum uticati na konkurentnost domaće privrede, Janković je odgovorio da je konkurencija zdrava i potrebna.

“Konkurencija će naterati naše privrednike i poljoprivrednike da se ponašaju racionalnije, da proizvode produktivnije i ekonomičnije i da politiku cena prilagođavaju konkurenciji”, smatra on.

Građani neće direktno osetiti značajan boljitak i povećanje standarda. Za to je potreban veći BDP, veća uloga proizvodnje i realnog sektora, veća zaposlenost, a to se može desiti samo ako privreda raste, zaključuje Janković.

Slične ocene iznela je i predstavnica Saveta EU, mađarska ministarka za evropske poslove Eniko Đori, čija zemlja predsedava EU, koja je naglasila da je Srbija do sada ostvarila veliki napredak, ali je upozorila da je „situacija u Srbiji krhka“ i da je zato ovoj zemlji „potrebno ohrabrenje“.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ukazao je na nedostatke s kojima se Srbija suočava na svom putu evropskih integracija, kao što su reforma sudstva ili pitanje restitucije, ali je naglasio da Srbija mora dobiti podršku EU.

"Moramo ih podržati na ovom istorijskom putu, ali ih i upozoriti na to šta sve još treba da učine", rekao je Kacin.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je 29. aprila 2008. u Luksemburgu potpisao vicepremijer Božidar Đelić, do sada je ratifikovalo 11 članica EU, među kojima prva Španija 21. juna 2010, a očekuje se da će preostalih 16 to učiniti u najskorije vreme.

Petrović: Veći priliv kapitala

Ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom u Evropskom parlamentu doprineće većem prilivu kapitala u Srbiju iz razvijene Evrope i ubrzanju strukturnih reformi u našoj zemlji, izjavio je ekonomista Pavle Petrović.

"Značajan je tok kapitala od razvijene prema tranzicionoj Evropi i nama je važno da se što više uključimo u taj tok, a ratifikovanje ŠP-a će tome doprineti", ocenio je Petrović, istakavši da je taj priliv kapitala neophodan za budući ekonomski rast i razvoj Srbije.

"Veće integrisanje sa Evropom znači veći priliv investicija iz Evrope, a to pridruživanje je važno i zbog toga što ćemo ozbiljnije shvatiti i brže sprovoditi strukturne reforme", istakao je Petrović. To je, kako je istakao, neophodno za privredni ambijent zemlje i za privlačenje što više investicija.

Đuričin: Višestruke koristi od ratifikacije

Ratifikacija će smanjiti rizik Srbije za investitore i otvoriti veći prostor za korišćenje sredstava iz pristupnih fondova EU, smatra predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Dragan Đuričin.

"U tom smislu raste entuzijazam, sa njim rastu ekonomska očekivanja i investicije, a time i životni standard", istakao je on i dodao da je "ovo kraj početka", te da "smo sada na dobrom putu".

"Takođe, nama se otvara prostor za korišćenje pristupnih fondova, jer smo ih mi do sada koristili na poluzvaničan način. Veće su mogućnosti korišćenja fondova, jer se sa oko 200 miliona evra godišnje za razvoj konceptualne i fizičke infrastrukture, otvaraju mogućnosti za korišćenje 350 do 400 miliona evra godišnje u periodu koji sledi", istakao je Đuričin.