Legalnih 100 kvadrata za 5.000 RSD

Tako će, na primer, četvoročlana i veća porodica za kuću od 50 kvadrata u Beogradu u drugoj zoni, umesto pola miliona dinara, platiti samo 5.000 dinara.

Popust se odnosi na sve građane koji nemaju drugi objekat u vlasništvu.

Četvoročlane i veće porodice imaće popust od 99 odsto za legalizaciju objekta površine do 100 kvadrata. Dodatno umanjenje od maksimalno 60 odsto one će dobiti i za nepokretnosti do 200 kvadrata. Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji biće uveden i popust za plaćanje troškova legalizacije, koji iznose od 300 do 500 evra.

Polazeći od toga da je 25 metara kvadratnih po urbanističkim i socijalnim parametrima mera prostora – potrebna za život po jednom članu domaćinstva, pisci zakona odredili su da četvoročlana porodica za kuću od 100 kvadrata plati legalizaciju jedan odsto od naknade za uređenje zemljišta.

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Saša Paunović je naveo primer za stan u Beogradu u drugoj zoni, gde je legalizacija 10.000 dinara po kvadratu, što je izuzetno skupo. "To znači da bi trebalo da se plati 500.000 dinara. Kada se oduzme 99 odsto, legalizacija će u stvari ukupno koštati 5.000 dinara", kaže on.

Popusti od 99 odsto na 25 kvadrata po članu domaćinstva neće važiti u ekstra i prvoj zoni. Vlasnici kuća moraće da dokažu da su trajno rešavali stambeno pitanje, da ne poseduju neku drugu nekretninu i da imaju prebivalište na toj adresi.

Ako u kući od 100 kvadrata žive tri člana popust će biti 75 odsto, a za porodicu sa šest ukućana važiće isti popust kao i za četvoročlanu porodicu.

Dotle će za kuću od 200 kvadrata četvoročlana porodica imati popust 99 odsto za prvih sto kvadrata, a za ostalih 100 kvadrata ostvaruje dodatnih 60 odsto. Za ostale kvadrate bi se plaćala puna cena.

To znači da će, na primer, četvoročlana porodica u Kaluđerici moći da legalizuje kuću od 100 kvadrata za 28,3 dinara mesečno sa rokom otplate na 20 godina. U Leskovcu će je dobijanje dozvole koštati ukupno 400 dinara, a u selu kod Kragujevca 600 dinara. Neke lokalne samouprave predložile su i da se uvede i kriterijum ličnih prihoda, odnosno mesečnih primanja. Tako je Beograd zahtevao da tako veliki popust važi samo uz dokaz o malim primanjima, ili pripadnosti socijalno ugroženoj kategoriji.

Bez obzira na to što je Beograd najviše insistirao na popustu po socijalnim kategorijama (na osnovu broja članova domaćinstva i primanja), Stalna konferencija gradova i opština, koja je takođe delila takav stav, ipak je prihvatila predlog ministarstva.

Ministar Dulić je krajem prošle godine rekao da proces legalizacije loše ide i da može da doživi potpuni neuspeh ukoliko se nešto ne preduzeme podsetivši da su gradjani do 11. marta 2010. prijavili za legalizaciju više od 780.000 divljih objekata.

On je tada kazao da postoji i mogućnost da vlasnicima nelegalnih objekata kroz izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji omogući besplatna legalizacija i da će, ukoliko to bude učinjeno, građani koji su već platili za to biti "kompenzovani".

"Moramo da razmišljamo kako da nađemo pravni način kako da ceo problem rešimo brzo. Nismo mi prva zemlja koja bi legalizaciju tako rešavala, to su uradile mnoge zemlje pre nas", naglasio je Dulić.