Izvezli pšenicu, ješćemo skup hleb

Rod pšenice u svetu je mali, cena na berzama visoka, što je poskupelo hlebno zrno u Srbiji i povećalo izvoz.

"Imaćemo ogromnih problema da obezbedimo dovoljno pšenice krajem ove i početkom sledeće godine, od kraja ovogodišnje do početka žetve 2012. godine. To je posledica loše agrarne politike jer je država izgubila kontrolu nad ovom strateškom sirovinom", upozorava Miroslav Malešević, profesor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Dragin:Pšenice ima dovoljno, nema bojazni od nestašice

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Saša Dragin izjavio je da u ovom trenutku u skladištima u Srbiji ima oko 700.000 tona pšenice i da nema bojazni od nestašice.

Dragin je rekao da je setva u 2010. godini prošla izuzetno dobro, da sneg čuva pšenicu od velikog mraza i da nje za sada ima dovoljno.

"Ne postoji nikakva bojazan od nestašice. Najbitnije je da na legeru trenutno ima 700.000 tona pšenice, da je pšenica posejana od oktobra u dobrom stanju i da očekujemo dobar rod i dobru cenu", rekao je Dragin, gostujući na televiziji B92.

Podsećajući da je ministarstvo pre nekoliko meseci podnelo inicijativu da se uvede taksa na izvoz pšenice u slučaju da zapreti njena nestašica, Dragin je istakao da se stanje prati i da će ta mera biti preduzeta ukoliko bude bilo potrebe.

On je dodao da je ministarstvo podnelo i inicijativu za donošenje zakona o Agenciji za stabilizaciju poljoprivrednih prozvoda, koja se u zemljama EU zove Agencija za intervencije. Ona bi trebalo da omogući da gradjani imaju dovoljno poljoprivrednih proizvoda, po prihvatljivim cenama, ali i da poljoprivrednici budu zadovoljni cenama, koje ne bi išle ispod minimuma cene proizvodnje.

Iz zemlje je poslednjih meseci izvezeno od 400.000 do 600.000 tona pšenice. Prema rečima Maleševića, uprkos tvrdnjama ministra Srbija ne zna sa koliko pšenice raspolaže.

"Ključni problem je u tome što niko nema uvid u bilanse pšenice i zbog toga nastaje nervoza. Niko živ ne zna koliko je otišlo napolje. Više od 400.000 tona u zrnu i još oko 100.000 tona u brašnu, to je izvesno. Ni toliki izvoz ne bi trebalo da bude problem jer je višak bio veći, ali je problem jer smo na jesen zasejali samo 480.000 hektara zvanično, a neke procene govore samo oko 420.000", objašnjava Malešević.

Svi pokazatelji su, kaže, govorili da će pšenica biti deficitarna i skupa, ali samo naša država to nije videla, a trebalo je da vidi i utiče na to da se zaseje oko 600.000 hektara. Umesto da utiče na povećanje proizvodnje, država razmišlja o kontroli izvoza.

I u Uniji pekara Srbije misle da će pšenica morati da se uvozi, ali već sredinom godine.

Zoran Pralica, predsednik ovog udruženja, kaže da država nije na vreme reagovala zaustavljanjem izvoza. On navodi da je dosad izvezeno 550.000-600.000 tona. Vukosav Saković, direktor poslovnog udruženja „Žita Srbije“, kaže da bi sada trebalo nešto uraditi da bi se zaštitili kupci hleba, brašna, testenine. U Ministarstvu trgovine razmišljaju o uvođenju izvoznih taksi, što bi bilo ravno zabrani, upozorava on.