Pravednije oporezivanje bogatih?

Naime, vladinim predlogom bilo je predviđeno uvođenje jedinstvene poreske stope od 0,4 odsto i poreske olakšice po osnovu starosti nekretnina od maksimum 10.000 dinara, ali je na kraju Skupština usvojila zakon sa čak četiri poreske stope i olakšicom koja može da dostigne i 20.000 dinara.

Ovakve promene suštinski menjaju samu prirodu predloženog zakona, kao i projektovane prihode, zbog čega je ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila kako je zakon usvojen bez razmišljanja o posledicama usvojenih amandmana

Ipak, saglasnost postoji barem u tome da će uz nova pravila bogataši biti nešto više oporezovani nego što bi to bilo po vladinom predlogu, koji je snažnim povećanjem poreza najviše pogađao „obične“ građane, dok je za najbogatije zapravo bilo predviđeno smanjenje poreza.

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština i prvi čovek opštine Paraćin Saša Paunović kaže da usvojene izmene predstavljaju iznenađenje za njegovu organizaciju.

I mada potvrđuje da je SKGO imao razgovore sa Ministarstvom finansija o promeni zakona o porezu na imovinu, ipak demantuje da je inicijativa za izmene potekla od njih, kako je nedavno izjavila Dragutinovićeva.

Naime, kako objašnjava Paunović, SKGO je hteo sveobuhvatnu reformu poreza na imovinu, kojom bi se ukinula naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta i njen iznos uključio u sam porez, tako da bi reforma bila finansijski neutralna za obveznike. Međutim, Ministarstvo je izmene izvelo bez ukidanja naknade, što je prema Paunoviću, „problem“.

" Ovakve izmene nismo tražili i one su za nas predstavljale iznenađenje. Želimo da se ogradimo od izjave ministarke Dragutinović da je SKGO tražila ovakve izmene, pošto smo mi želeli reformu koja neće podizati poreze građanima i kojom će se ukinuti naknada, što sada nije urađeno", tvrdi Paunović.

On, međutim, dodaje da su u usvojenim izmenama usvojeni neki zahtevi SKGO-a, kao što je mogućnost da lokalne samouprave same odrede nižu poresku stopu za građane, dok su progresivne poreske stope uvedene na zahtev „velikih lokalnih samouprava, kao što je Beograd“.

Prema Paunoviću, SKGO je tražio da se u zakonu razdvoji poreska stopa za obveznike koji vode poslovne knjige i one koji ih ne vode, kako bi opštine mogle da „smanje poresku stopu za građane, a da je ostave na višem nivou za cementare, duvandžije i ostale velike firme“.

Istovremeno, velikim gradovima i opštinama, a najpre Beogradu, gde ima mnogo bogatih, bilo je bitno da se uvedu progresivne poreske stope, kako bi najimućniji plaćali veće poreze, jer je procenjeno da bi usvajanjem jedinstvene stope mnogo opali prihodi od najimućnijih obveznika.