Lisovolik: Suzbijte utaju poreza

"Mi poštujemo svaki izbor, a preporuke možemo dati samo sa stanovišta efikasnosti", rekao je Lisovolik

On je ukazao da je važno da se u nastojanju da se više oporezuju oni koji imaju više izbegne diskriminacija između novih i starih investitora.

"Ono što je Srbiji potrebno jeste sprovođenje najbolje evropske prakse u nekoliko oblasti, uključujući i suzbijanje utaje poreza preko of-šor zona. MMF je pružao tehničke savete u vezi sa nekim od od ovih pitanja", rekao je Lisovolik.

Činjenicu da će penzioneri i zaposleni u javnom sektoru u januaru naredne godine dobiti duplo nižu povišicu nego što je to utvrđeno nedavno donetim zakonom, MMF ne vidi kao kršenje utvrđenih fiskalnih pravila, istakao je stalni predstavnik te međunarodne institucije u Srbiji Bogdan Lisovolik.

"Prema našem mišljenju, izmenama Zakona o budžetskom sistemu postavljena je hijerarhija fiskalnih pravila. Prema njoj je limit za zaduživanje i visinu deficita najvažnije pravilo. Utvrđivanje visine potrošnje države za penzije i plate u javnom sektoru može se smatrati pravilom drugog reda. Zato se i mogu menjati, ako je to neophodno da bi se održao utvrđen nivo duga i deficita", rekao je Lisovolik za internet portal "Skockajte budžet".

Prema njegovom mišljenju, odluka o odmrzavanju zarada u javnom sektoru i penzija nije loša imajući u vidu nedavni inflatorni talas,ali je pitanje šta je zaista moguće kada je u pitanju povećanje primanja u januaru. Sporazum o šestoj reviziji aranžmana biće napravljen kada Srbija načini korake neophodne kako bi se u narednoj godini ostvarili zacrtani makroekonomski ciljev, rekao je Lisovolik.

Prema njegovim rečima, glavni cilj makroekonomske politike u Srbiji za narednu godinu treba da bude održavanje budžetskog deficita na nivou od 4,1 odsto BDP, uz veću zaštitu socijalno ugroženih grupa.

U tom smislu, na rashodnoj strani moraju da se sprovedu ključne mere. Parametri indeksacije plata u javnom sektoru i penzija moraju da se utvrde u skladu sa raspoloživim sredstvima za trošenje.

Moraju da se sprovedu ključna ograničenja u oblasti takozvane “diskrecione potrošnje”, kao što su subvencije, a koje će biti nominalno zamrznute u narednoj godini, kreditna podrška raznim programima, transferi lokalnim samoupravama, kao i kapitalnih trošenja.

Na pitanje da li je MMF bio iznenađen odlukom vlade da neposredno pred početak pregovora o šestoj reviziji aranžmana povuče iza procedure dogovorene izmene Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju, Lisovolik je rekao da ih je taj potez iznenadio iako shvataju da je bio iznuđen velikim pritiskom sindikata.

"Ipak, dogovorene promene zakona koje smo usaglasili u junu blaže su i postepene u odnosu na reforme koje u ovoj oblasti sprovode druge zemlje u Evropi. Na primer - podizanje minimalne starosne granice od 53 do 55 godina za neke profesije je trebalo da bude sprovedeno u narednih 10, 15 godina. A, to ne bi trebalo da izazove previše zabrinutosti. Međutim, stav sindikata je, očito, inspirisan nedavnim protestima širom Evrope, koje su, ipak, bili odgovor na mnogo drastičnije reforme. Sada smo usaglasili dve dodatne izmene, a koje, u osnovi, pružaju veću sigurnost najugroženijih i žena", rekao je on.

Lisovolik je podsetio da je rigidnost i visok nivo javne potrošnje problematičan, ne samo u Srbiji već i u mnogim zemljama Evrope.

"Prisutna rigidnost isključuje kratkoročne uštede u većini okolnosti. Međutim, na srednji rok, uštede se mogu postići i u veoma rigidnim oblastima potrošnje. Takav slučaj su, naprimer, penzije. Slično je i sa reformom zaposljavanja u sektorima zdravstva ili obrazovanja. Dakle, problem, koji nije prisutan samo u Srbiji, nije toliko u krutim zakonoma, koliko u nedostatku političke volje da se preduzmu ambiciozne reforme javne potrošnje", naveo je on.

Lisovolik je ocenio da to što je rebalansom budžeta veliki iznos ranije planiran za kapitalne izdatke prebačen u tekuću potrošnju, nije dobar znak, iako ne predstavlja neposrednu opasnost za privredu.

"Međutim, efekti smanjenih javnih investicija vremenom postaju problem. Takođe, ukoliko je očigledan nedostatak dobrih investicionih programa ,može biti i dobro što se vlasti ne fokusiraju na potrošeni iznos, već na kvalitet učinjenog. To, naime, može biti bolje nego investiranje u rasipničke projekte", rekao je Lisovolik.