Setva kasni, rod dobar i na ceni

Pšenicom je ove jeseni Miroslav Kiš, poljoprivrednik iz Subotice, zasejao 30 hektara. Veći deo površina, kako kaže, zasejao je u optimalnom roku, u oktobru, a drugi deo, kako kaže, nešto kasnije, ali ipak u prihvatljivom roku, na samom početku novembra.

I pored kasne setve, nada se solidnom rodu.

Kiš je, inače, jedan od retkih koji je ovaj posao priveo kraju, pošto u Srbiji još ima nezasejanih parcela. Da bi Srbija imala dovoljno hleba, potrebno je, kako kažu stručnjaci, oko 500.000 hektara pod pšenicom, a ove godine bi, kako se procenjuje, pšenica mogla da zauzme najviše 550.000 hektara.

“Pšenicu prošle godine uopšte nisam sejao. Sada sam je ubacio u plodored, primenjujući redukovanu obradu, bez oranja, na njive na kojima sam imao soju i suncokret. Kako stvari stoje, pšenica će i sledeće godine biti tražena roba, pošto je aktuelna cena od oko 20 dinara po kilogramu solidna. Samim tim, nadam se da će me i godina poslužiti i da ću, uz dobru prihranu i zaštitu od korova i bolesti, imati dobre prinose i sa onih njiva na kojima sam kasnije sejao”, kaže on.

Srbislav Denčić, rukovodilac Odeljenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, objašnjava da je gotovo uobičajeno da se dobar deo pšenice u Srbiji zaseje van optimalnih rokova, pa i da se pšenica seje čak i u januaru...