Krkobabić: Tvrdi pregovori sa MMF

"Ako bi iko želeo da penzionerima porastu penzije onda sam to ja, ali kao odgovoran čovek vodim računa o tome šta država stvarno može", kaže potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić.

On je naveo i da nema ništa protiv da se neka od sadašnjih rešenja promene, ali samo ako međunarodna zajednica i država stanu iza toga.

Krkobabić je napomenuo da su pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom veoma tvrdi i na momente neprijatni, a zahtevane su i neke drastične mere koje Vlada nije mogla da prihvati.

"Potpuno smo otvoreni za svaki razgovor ali preko puta nas sede MMF i Svetska banka, oni imaju neke norme i smatraju da su u dosadašnjim pregovorima otišli i ispod nekih granica", kazao je Krkobabić. Komentarišući zahtev sindikata da se uvede klauzula kojom prosečna penzija ne sme da bude niža od 60 odsto od prosečne plate, Krkobabaić je naveo da je prosečna penzija sada 63 odsto prosečne plate i zapitao zašto neko nudi manje za više.

Krkobabić je ocenio i da su reforme penzionog sistema u Srbiji najblaže u Evropi i da su sprovedene uz najmanje drastičnih rezova.

Potpredsednik Vlade je naveo i da materijalni položaj penzionera u Srbiji težak, ali su se prilikom reforme penzionog sistema morale uzeti u obzir ekonomska situacija i posledice krize na globalnom nivou.

"Morali smo i u ovakvoj teškoj situaciji i uz niske penzije da nađemo mogućnosti za uštede", kazao je Krkobabaić.

On je rekao da su zahtevi MMF-a bili veoma strogi all da su tokom pregovora ipak izdejstvovane neke pogodnosti, pa će najniža penzija porasti za jedan odsto, usklađivanje penzija će se naredne godine vršiti tri puta, a penzije poljoprivrednika porašće za šest odsto.

Krkobabić je naglasio da je u Srbiji sve vreme bio zastupljen sistem tekućeg finansiranja PIO fonda koji je podrazumevao isplatu penzija od uplaćenih doprinosa.

Medjutim, zbog svih teškoća koje su nastale u tranzicji ta uplata doprinosa je osetno opala, pa sada čak i kada bi se naplatili svi doprinosi od svih zaposlenih mi bismo postigli nivo od 65 popunjenosti PIO fonda i tad bi država morala da iz budžeta isplaćuje 35 odsto da bi pokrila ukupnu isplatu penzija, naglasio je Krkobabić.

Muškarci u Srbiji žive kao penzioneri 16 godina, a žene 18 godina u proseku. Prosečan radni staž muškaraca je 37 godina, a žena 31 godinu, naveo je Krkobabić neke od važnijih statističkih podataka.

U snimljenoj video izjavi šefa Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdana Lisovolika naveden je podatak da deficit penzionog fonda u Srbiji iznosi 200 milijardi dinara.

"Nije podsticajno da se taj deficit nadoknađuje povećanjem stopa za uplatu doprinosa, rešenje je u privrednom rastu", kazao je Lisovolik.

On je izrazio nadu da će u debati sindikata i Vlade Srbije o reformi penzionog sistema biti postignut konsenzus o neophodnosti donošenja novog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Lisovolik je naveo i da Srbija mora da smanji udeo finasiranja penzija iz bruto nacionalnog proizvoda koji sada iznosi 13 odsto i naveo primer Rumunije gde je taj procenat osam odsto.

Srbija ima potencijal koji može da se ostvari ukoliko dobro sprovede reforme penzionog osiguranja.