Pitić: Bogatiji 2,5 puta nego pre

Ne osećam se uopšte iznevereno posle 5. oktobra, mislim da je Srbija daleko odmakla u odnosu na devedesete, kaže Goran Pitić, ministar u vladi Zorana Đinđića.

Izvor: B92

Sreda, 06.10.2010.

00:07

Default images

Bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom dodaje da "stalno zaboravljamo šta smo zatekli oktobra 2000."

Nažalost, imamo probleme koje neke druge zemlje nemaju, a to su haški begunci i Kosovo i to je nešto što zahteva ozbiljne resurse. To nam je ujedno i smetnja za ekonomski razvoj, kaže Pitić.

"Ako me pitate da li je moglo da se uradi više - svakako, da li me nervira kada ne funkcionišu platno-regulatorna tela - nervira me, da li me nervira čekanje u redu - nervira me, neefikasan sistem pravosuđa - nervira me, ali da li smo daleko odmakli - jesmo", kaže povodom desetogodišnjice petooktobarskih promena Goran Pitić. On dodaje da je „učinjeno puno“ i da smo uz sve političke obrte kojih je bilo puno, ipak na putu napred i da je javnost ta koja bi trebalo stalno kritički da ispituje i pomaže, a ne da „samo govorimo o onome što ne valja“.

Pitić kaže da je "tokom poslednjih 10 godina mnogo onih koji su došli u Srbiju da investiraju i nesporno je da bi tu distancu trebalo gledati i kroz ono što je urađeno, a ne samo kroz ono što ne valja. Konkurentnost je sigurno sad mnogo veća nego što je bila devedesetih".

"S druge strane, ovo tržište zahteva promene, videli smo koliki je bio problem sa nestašicom mleka i u tom kontekstu je važno da se pojača konkurencija. Pre 10 godina nisam sigurno mogao da zamislim da ćemo da se borimo sa nekim pitanjima koja bi trebalo da su 'pase'. Problemi koje trenutno imamo dovoljno govore da država nije iskoristila sve mehanizme, bilo tržišne ili regulatorne. Voleo bih da je ovo što nam se sad dešava iza nas jer ima dosta stvari koje bi trebalo i tržišno i institucionalno rešiti kako bi sve bolje funkcionisalo u budućnosti", kaže on.

Govoreći o privatizaciji, Pitič kaže da je model privatizacije koji je postavljen 2001. od svetskih institucija ocenjen kao najbolji proces privatizacije. "U zavisnosti kako se gleda stvar uvek može da se nađe nešto loše. Najveći deo spornih privatizacija odnosi se na one najproblematičnije firme. Tačno je da je bilo onih koji su došli sa sumnjivim kapitalom, što nije problem modela, već unakrsnog ispitivanja porekla imovine i fiskalnih kontrola", kaže on.
Pitić objašnjava da je "sam model bio superioran jer daje vlasničku strukturu koja je odgovorna prema korporativnom upravljanju i investicijama. To što je nasleđena struktura u kojoj je veliki deo kompanija došao sa brojnim problemima, poput viška zaposlenih ljudi koji nemaju šta da rade nije problem modela".

"Firme koje su doprinele tome da srpska privreda bude najrezistentnija u odnosu na krizu mogu da zahvale upravo uspešnoj privatizaciji jer je u velikom broju kompanija napravljen prostor u kom može da se radi. Model koji smo postavili dorađivao se u hodu, neke stvari nisu urađene najbolje, ali sam koncept je tada bio najsvrsishodniji u odnosu na strukturu privrede koju smo zatekli", dodaje on.

Odovorajući na pitanje šta mu najviše smeta što nije urađeno, Pitić kaže da bi "voleo da je mnogo ranije primećeno da je obrazovanje investicija, a ne trošak. Nedostaje mi taj deo priče koji se odnosi na stavljanje u fokus obrazovanja jer jedino sa radnom snagom baziranom na znanju mi imamo šansu u nekom dugom roku da budemo potencijalni lider, neko ko će u Evropu ući sa snažnim sistemom".

"Nedostaje mi ponekad nedovoljno političke spremnosti da se sprovedu reforme u zdravstvu, penzionom sistemu i nedostaje mi jedna vrsta pojačanog signala države da je inicijativa pojedinaca ključna za razvoj privrede, pre svega, na nivou malog i srednjeg privatnog sektora", kaže on.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 16

Pogledaj komentare

16 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: