Privrednici: Srbija je još u krizi

Oni su ocenili da je, i pored rasta industrijske proizvodnje i izvoza aa sedam meseci ove godine, privredni rast u Srbiji i dalje nedovoljan i neujednačen.

Privrednici su ukazali da je nelikvidnost jedan od najvećih problema privrede, za šta je glavni krivac država i preduzeća u njenom vlasništvu jer ne izmiruju svoje obeveze.

Potrebno je, kako je predložio predsednik PKS-a Miloš Bugarin, propisati da država i svi korisnici budžeta obaveze prema privredi izmiruju u roku do 60 dana.

Bugarin je izrazio zabrinutost zbog nezadovoljavajućih privrednih kretanja u Srbiji i naglasio da je stanje naročito teško u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, ali i u sektoru građevinske industrije.

Predsednik PKS je rekao da je u prvih sedam meseci ove godine oko 63 posto srpske privrede zabeležilo rast, uključujući važne grane kao što su saobraćaj, telekomunikacije, finansijsko posredovanje, vađenje kamena, ruda i uglja. Prosečni rast je, kada se posmatraju sve grane privrede, iznosio 1,6 posto, a određeni sektori su rasli čak za 6,4 odsto.

Međutim, naglasio je on, ono što zabrinjava je pad u građevinskoj industriji za 12,9 odsto u odnosu na isti period lane. Takodje, indikativno za privredni rast je što je smanjenje prinosa u poljoprivrednoj proizvodnji za 21,3 odsto. Osvrćući se na građevinsku industriju, predsednik PKS je naveo podatak da se pad zaposlenosti u ovoj grani kretao od od 30 do 40 hiljada ljudi.

Bugarin je naglasio da je u naročito teškom položaju visokogradnja jer se potražuju veliki iznosi od javnog sektora, Takođe, kasni se i sa naplatom potraživanja, koja se kreću od 120 do 160 dana. Građevinska preduzeća imaju sve veći problem u otplati kredita, pa se sve češće dešava da banke postaju vlasnici opreme građevinske operative, naglasio je Bugarin.

PKS predložila mere za poboljšanje privrednog ambijenta

Upravni odbor Privredne komore Srbije usvojio je predlog mera Vladi Srbije za poboljšanje privrednog ambijenta, pre svega sa naglaskom na mere za prevazilaženje nelikvidnosti i podsticaja investicija, što treba da rezultira većim izvozom. Mere se odnose na rešavanje dužničko-poverilačkih odnosa, regulisanje tržišta, finansiranje proizvodnje namenjene izvozu, reformu poreskog sistema, kao i usvajanje zakona koji podstiču veće investicije.

Prema rečima Bugarina, suština svih mera je da se napravi drugačiji koncept industrijske politike u Srbiji, koji se mora zasnivati na privrednim granama koje imaju izvozni potencijal.

"Videli smo da za sedam meseci u ovoj godini imamo ozbiljan rast izvoza u odnosu na isti period 2009. godine, koji je rastao po stopi od 19,6 odsto“, rekao je Bugarin i dodao da se uvoz povećavao znatno sporije - oko 3,8 odsto.

On je ocenio da ćemo, samo rastom izvoza i većim učešćem izvoznih kompanija u stvaranju ukupnog BDP zemlje, imati održivu i stabilnu ekonomiju.

"Suština mera je podsticaj kompanijama koje su orijentisane ka izvozu i drugačiji pristup industrijalizaciji srpske privrede“, izjavio je Bugarin, stavljajući pri tome u prvi plan sektor agrara, koji predstavlja "najveću izvoznu šansu".

„To je jedina privredna grana kod koje je pokrivenost uvoza izvozom za prvih osam meseci, veća od 190 odsto“, kazao je on.

Kada je reč o merama koje su danas usvojene na UO PKS, predloženo je da se hitno donese propis kojim bi se preciziralo da svi korisnici budžetskih sredstava, lokalne samouprave i javna preduzeća moraju da izmire obaveze prema privredi u roku koji nije duži od 60 dana.

Takođe je predloženo ublažavanje kriterijuma, kojim se dozvoljava kompenzacija dužnicima koji istovremeno imaju i potraživanja od budžeta, kao i uvođenje novih oblika finansijske podrške za likvidnost, tako što će Fond za razvoj preuzimati deo vlasništva preduzeća do iznosa dospelih kredita.

Privrednici traže da se donese i Zakon o sistemu kreditnih garancija, kao i da se izmeni deo Zakona o javnim nabavkama koji diskvalifikuje domaća preduzeća u odnosu na strana.

Oni takođe očekuju da se hitno donese Zakon o zapošljavanju stranih državljana kako bi se broj stranih radnika u zemlji ograničio kvotama, jer inostrane kompanije angažuju radnike iz drugih zemalja, za koje ne plaćaju obaveze.

Članovi PKS smatraju da treba jasno definisati okvire za primenu modela privatnog i javnog partnerstva, radi podsticanja investicija i razmotriti mogućnost osnivanja specijalizovane razvojne banke za infrastrukturne i javne projekte.

Treba doneti i dugoročnu politiku podsticanja investicija, a posebno je važno da se poljoprivredna politika planira na dugi rok i da se usaglasi sa EU. Deo sredstva u budžetu sa subvencionisanje agrara mora se podići na 10 odsto, upozorio je Upravni odbor PKS.

Zatražena je posebna pomoć za razvoj primarne poljoprivredne proizvodnje, pri čemu treba obezbediti novčane premije proizvodjačima za isporučene količine odredjenih poljoprivrednih proizvoda.

Privrednici smatraju da je neophodno utvrditi ekonomski održive paritete cena i predložili su da se Robne režerve osposobe odgovarajućim mehanizmima za regulisanje tržišta. Takođe, hitno treba doneti zakone o zadrugama i robnim berzama.

Da bi se povećali efekti programa za podsticaj građevinskoj industriji treba razviti jasne kriterijume za izbor izvodjača i podizvođača radova u pretkvalifikacionom postupku.

Neohodno je sveobuhvatno reformisati javni sektor i preispitati opravdanost prakse formiranja raznih državnih agencija i sličnih institucija, a predloženo je i ubrzavanje reforme poreskog sistema, pri čemu akcenat treba da bude na smanjenu poreskog opterećenja zarada, zaključio je Upravni odbor PKS.