Akcije (ni)su trajno vlasništvo

Zakon o preuzimanju akcionarskih društava u članu 34. kaže da ukoliko putem ponude za preuzimanje većinski vlasnik stekne 95 odsto plus jednu akciju, on ima pravo da prinudno otkupi preostale akcije.

Drugim rečima, ako nećete da prodate akcije milom, kad ostanete u manjini akcije će biti prodate silom.

Ta zakonska vrlo je bitna i iz ugla skoro pet miliona građana postali su akcionari NIS-a, prvog bivšeg javnog preudzeća koje će izaći na Berzu.

Nesumnjivo, mnogi će požuriti da prodaju svoje akcije. Međutim oni koji će želeti da ih saučuvaju treba da znaju da ih čeka i ova zakonska začkoljica. To se upravo desilo i Vladimiru Tepavčeviću, bivšem radniku Fabrika šećera Bačka koji je imao 76 akcija koje je želeo da sačuva.

"Te akcije nisam hteo da prodam. Polovinom aprila sam dobio ponudu od Sunokua da otkupi tih preostalih 76 deonica. Do 10. maja je trajala prodaja akcija. Pošto nisam hteo da prodam, posle petnaestak dana dobio sam obaveštenje da su akcije prinudno prodate", navodi Tepavčević.

On kaže i da su u toj firmi nekada pominjali da bi većinski vlasnik mogao da otkupi sve akcije, ali da radnici to nisu proveravali, jer jednostavno nisu verovali da neko može da im oduzme akcije koje su njihovo vlasništvo. Tepavčević napominje i da je bilo radnika sa dugim stažom koji su pošto poto želeli da sačuvaju akcije koje imaju firmi, ali da su na kraju u prinudnoj prodaji izgubili sve.

Iako se manjinski akcionari koji godinama čuvaju akcije svog preduzeća, često osećaju prevarenim kad većinski akcionar i bez njihove saglasnosti preuzme akcije, treba napomenuti da je to praksa i na svim razvijenim tržištima.

Razlog za to je što kompanije sa malim brojem slobodnih akcija jednostavno nisu atraktivne na berzi. S druge strane, motiv većinskog vlasnika da postane stopostotini vlasnik je jasan - smanjenje troškova i izalazk sa berze, kaže Nenad Gujaničić glavni broker Sinzeta Investmenta.

"Imamo primer kao što je bio slučaj sa apatinskom pivarom gde većinski vlasnik ima više od 99 odsto akcija. Tu nema nikakve trgovine i cena koja se odredi na berzi nije fer. Da ne pričamo da kompanija svake godine mora da zakazuje skupštinu akcionara i da ispunjava razne druge uslove koje ne moraju da rade korpiracije", objašnjava Gujaničić.

On navodi i da je osnovni problem našeg tržišta to što nije efikasno i što se svaki put može postaviti pitanje da li je većinski vlasnik po realnoj ceni stekao većinski paket. Jer, ako je većinsko vlasništvo stekao za male pare samim tim dobio je priliku i da po nižoj ceni od realne isitisne male akcionare.