Neizvesna cena grejanja

U Udruženju toplana Srbije dva meseca uoči početka nove grejne sezone nemaju odgovor vlade da li će se cene grejanja i dalje ograničavati ili će se usklađivati s cenom energenata na svetskom tržištu.

Ni domaćinstva priključena na toplane još ne mogu da se nadaju naplati grejanja prema stvarnom utrošku toplotne energije, a ne po kvadratnom metru grejne površine i to svih 12 meseci godišnje, potvrđuje Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije.

"Još pre dva meseca premijeru Mirku Cvetkoviću poslato je pismo sa sedam zahteva za prevazilaženje teške finansijske situacije, koje je potpisalo 57 toplana, upozoravajući ga da je ostalo malo vremena za nabavku energenata. Istovremeno je zatraženo i da se omogući kompenzacija između budžetskih ustanova NIS-a i „Srbijagasa”, budući da su dugovi za isporučeni gas veliki, ali odgovora nema", kaže Lečić.

Kako ih ne bi iznenadila zima, početkom naredne nedelje udruženje će organizovati sastanak Radne grupe za nabavku energenata i pokušati da napravi plan obezbeđenja mazuta i gasaza narednu godinu, očekujući da će tržište derivata biti otvoreno 1. januara 2011. godine, kako je najavljeno, posle čega bi se ovi energenti slobodno kupovali na tržištu.

Ono na čemu toplane posebno insistiraju, a što je predočeno i premijeru, jeste da im se, kaže Lečić, pomogne da se novac od donacija i kredita ulaže u obnovu daljinskih sistema grejanja kao i da oni budu u nadležnosti Ministarstva energetike.

Upitan šta to konkretno znači, Lečić kaže da je krajnje vreme da se krene u racionalno trošenje toplotne energije i da se obrati pažnja na energetsku efikasnost, ali da to ne može da se uradi bez ozbiljnog ulaganja u ovaj sistem.

U situaciji kada pojedine toplane u distribuciji toplotne energije imaju enormne gubitke (zbog neblagovremenog odražavanja sistema), a sve to ulazi u cenu grejanja, krajnje je vreme da se sistem dovede u red.

Situacija bi danas kudikamo bila drugačija da je pre četiri godine predviđenih 2,5 miliona evra iz Nacionalnog investicionog plana stiglo do toplana i bilo iskorišćeno za ugradnju kalorimetara. Zašto ovaj novac ni do danas nije stigao Lečić nema odgovor.

"Posle toga smo još dva puta slali zahtev vladi da nam se taj novac odobri, ali smo oba puta bili odbijeni. Zašto, ne znam", objašnjava on.

Na pitanje šta ako vlada ne bude imala razumevanja za ove zahteve i poruči toplanama da iz sopstvenih sredstava, odnosno cene grejanja, pokrivaju i troškove nabavke energenata i revitalizaciju sistema, Lečić kaže da je to nemoguće jer sadašnja cene ne može da pokrije ni kupovinu energenata, a kamoli nešto drugo.

Na konstataciju da su Novosađani imali više sreće, jer će uskoro da pređu na novi sistem naplate grejanja – po utrošku, Lečić kaže da bez kredita i donacija tako nešto u Srbiji neće moći da se realizuje.

"Država mora da shvati da bi ovim ulaganjima i racionalnom potrošnjom toplotne energije uštede bile i do 30 odsto godišnje, što bi građani osetili na računima, a toplane kroz nabavku energenata, jer bi manje kupovale i plaćale. Sve uloženo bi se vraćalo od uštede", ističe Lečić.

Da bi se kalorimetri doveli do zgrada neophodno je da 50 odsto stanara jedne zgrade kupi opremu za merenje, koja košta oko 80 evra po grejnom telu, a toplane bi mogle da ponude i ugradnju. Kako su pokazali pilot projekti, na ovaj način računi za grejanje mogu biti manji i do 45 odsto.

Preduslov da zaživi računica – plati koliko si stvarno potrošio, jeste izrada tarifnog sistema. Da bi potrošači mogli da utiču na potrošnju toplote u stanovima, potrebna je ugradnja delitelja toplote, termostatskih ventila. Koliko bi ta oprema koštala zavisi od toga koliko ih je u zgradi, kao i od broja radijatora u stanu. Ako se uzme u obzir da je ugradnja po jednom radijatoru oko 50 evra to bi za dvosoban stan stajalo oko 250 evra.

Ovaj trošak bi trebalo posmatrati kao investiciju, jer se za godinu do dve kroz uštedu svaki uloženi evro vraća.