Srbija mora da zaradi da bi trošila

Ovo se naročito odnosi na poruku da Srbija, kao ni ostale zemlje zapadnog Balkana, neće više moći da stalno računa na nove kredite ili pomoć EU i svetskih finansijskih organizacija da bi popunjavala budžet.

Evropska komisija u svom najnovijem internom izveštaju ocenila je da Srbija mora da revidira budžet za 2010. godinu.

U tom izveštaju se navodi i da su znaci privrednog oporavka država zapadnog Balkana polovinom ove godine „oskudni“, osim nešto bolje situacije u Srbiji.

U izveštaju se navodi i da je domaća tražnja slaba, kao i da nezaposlenost ne jenjava, a „kao posledica toga su državne finansije pod jakim pritiskom u više zemalja regiona“.

Slobodan Iliæ, državni sektretar Ministarstva finansija

Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija, kaže da ga raduje činjenica da je situacija u Srbiji povoljnija i pored svih problema nego kod nekih drugih zemalja, a što je konstatovala Evropska komisija.

"Mislim da je ključno sada ne voditi stručne polemike u javnosti, pre razgovora sa MMF i pre nego što zauzmemo stav na Vladi. U suprotnom, naša pozicija slabi, bez obzira da li je reč o odmrzavanju plata u javnom sektoru i penzija ili o stavu da treba da stežemo kaiš", napominje Ilić.

Da je dobro što je Srbija nešto u boljoj poziciji, kažu i u ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Međutim, kriza još nije gotova, iako postoje znaci oporavka.

"Trebalo bi da se nastavi sa subvencionisanim kreditima privredi, koji su ublažili efekte krize, za razliku od drugih zemalja u regionu. Potrebno je da se pokrene i ubrza proces investicione potrošnje, kao i da se postepeno u skladu sa mogućnostima polako „popušta kaiš“. Država mora da ulaže u infrastrukturne radove i investicije, kad privatni kapital za to nema snagu", kaže Nikola Papak, savetnik za medije u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Kako se dodaje u izveštaju, „ohrabrujuće je u većoj meri“ to što je u regionu došlo do povećanja izvoza, ali i pada uvoza zbog pada potrošnje i recesije, što je slučaj s Hrvatskom, Makedonijom i Crnom Gorom.

Takođe se kaže da, uprkos planiranom smanjivanju budžetskih troškova, Srbija i Hrvatska pre svega moraju ići na reviziju budžeta jer će manjak biti još veći. Evropska komisija je već ranije među važne ciljeve pridruživanja zemalja zapadnog Balkana EU postavila smanjivanje budžetskog manjka i javnih dugova.

Tu Brisel ima podudarna viđenja s Međunarodnim monetarnim fondom, naglašavajući da Srbija i još neke države regiona ne mogu stalno računati na nove kredite ili pomoć EU i svetskih finansijskih organizacija da bi popunjavali budžet.
Upravo, ove poruke su i svesni u Vladi Srbije.

"Kreatori ekonomske i monetarne politike u Srbiji jasno treba da prime takve poruke i toga da budu svesni prilikom razgovora sa MMF. Suština je da pozajmljivanje u nedogled nije moguće, a pogotovu pod veoma povoljnim uslovima, naročito ako se ne troše za rešavanje infrastrukturnih projekata, već za javnu potrošnju", ukazuje državni sekretar Ilić.

Na pitanje da li nas na jesen očekuje rebalans budžeta, Ilić kaže da je u ovom trenutku prerano govoriti, dok se ne završi poseta MMF, a onda i donese odluka, kada i pod kojim uslovima.

Prilikom prošle revizije MMF je odobrio povećanje budžetskog deficita sa četiri na 4,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno na oko 140 milijardi dinara. Tada je ministarka finansija Diana Dragutinović, najavila rebalans budžeta za poslednji kvartal 2010. godine.

Recept se vidi u sređivanju finansija, privlačenju investicija za prvenstveno izvoznu proizvodnju, zato što je spoljnotrgovinski deficit svih država zapadnog Balkana rak-rana sve većeg spoljnog i državnog duga.

To je, međutim, nametnulo i pitanje da li zapadni Balkan treba da kroz povećanu budžetsku potrošnju, povećanje plata i penzija, što znači i veće zaduživanje države, podstakne domaću potrošnju, u očekivanju da to dovede do veće proizvodnje i oporavka.

U suštini, u EU smatraju da evropski model izvlačenja iz svetske recesije, što je naročito vidljivo na primeru Nemačke, pokazuje rezultate, a temelji se na uvođenju nadzora nad finansijskim sektorom koji mora biti okrenut kreditiranju proizvodnje, a ne spekulacijama.