Štednja ili grčki scenario u Srbiji

„Vlada mora da odustane i da nađe načina da smanji javnu potrošnju, i ličnu i javnu, kao i zaduživanje države i građana. U protivnom nije teško predvideti šta nas očekuje. Očekuje nas grčki scenario", kaže Janković.

"Pre svega, zbog tog iskustva EU pravi određene analize i pokušava da spreči u zemljama Zapadnog Balkana i u samoj EU takve i slične situacije“, objašnjava on i dodaje da se u izveštaju Evropske komisije procenjuje da će srpski budžet i deficit biti veći od planiranih i prikazanih pred Međunarodnim monetarnim fondom.

„To je ključni razlog zbog čega je Srbija uključena u analizu o reviziji budžeta. Ali nije samo Srbija, i Hrvatska je uključena u tu analizu. Smatra se da će budžetski deficit i Srbije i Hrvatske biti znatno veći od planiranog“, kaže Janković.

Prema njegovim rečima, Srbija je ovakav izveštaj mogla i da očekuje, jer javna potrošnja ne jenjava. „Javna potrošnja u Srbiji ne jenjava nego se, kako god to izgledalo, planira i širenje javne potrošnje. I kada je u pitanju lična potrošnja i javna potrošnja države, sve je to negde na ivici“, rekao je Janković.

Na pitanje na koji način je moguće da Vlada Srbije stvori realne izvore prihoda kako se ne bi više zaduživala, Janković odgovara da to nije moguće s obzirom na realnost situacije u Srbiji.

„To nije realno moguće. Ono što Srbija realno može je da smanji potrošnju i da na neki način obezbedi realne izvore finansiranja svog budžeta. Jedini realan način je da na neki način obezbedi stabilne izvore kroz eventualno povećanje PDV-a ili smanjenje javne potrošnje i restrikcije u državnom budžetu“. kaže on.

Na drugi način u ovom trenutku to nije moguće jer je ekonomija Srbije veoma slaba i ne može obezbediti dodatne fiskalne izvore, zaključio je Janković.

Grčkoj je bar imao ko da pomogne

Da Srbija ne sme da dozvoli da njen spoljni dug pređe razumnu meru smatra i Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Za razliku od Grčke, nama nema ko da pomogne jer još nismo članica Evropske unije. "Ovo je znak da će EU podržati politiku Međunarodnog monetarnog fonda. Reč je o povećavanju pritiska na zemlje regiona i to za naše dobro, kako bi se sprečile velike nevolje. Evropa nam poručuje da nas neće podržavati u vođenju politike koja vodi prekomernom zaduživanju", smatra Arsić.

Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, kaže da nam EU sugeriše kako moramo računati da pozajmljeni novac treba i da vratimo. "A to znači da je potrebno planirati poreske prihode da bi se zajmovi koji se uzimaju danas bar jednim delom sutra vratili. To nije neko dalekosežno zapažanje već više zdravorazumska preporuka", kaže Gligorov.

U izveštaju se Srbiji i Hrvatskoj sugeriše i rebalans budžeta. Prekrajanje državne kase je neophodno jer je manjak u budžetu veći od očekivanog.

Premijerov savetnik Milojko Arsić ali i Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org ne misle tako. Prema njihovim predviđanjima minus će ove godine biti manji od dogovorenih 4,75 odsto jer su se poreski prihodi u poslednjih nekoliko meseci povećali.

Pisanje ovih izveštaja zna da potraje tako da neke ocene ne moraju da budu u skladu s trenutnim stanjem stvari, objašnjava njihov kolega Vladimir Gligorov.

"Ipak mislim da je ocena tačna jer je priliv javnih prihoda nestabilan pa su stoga mogući česti rebalansi budžeta. Sugestija je, pretpostavljam, da se realističnije procene budžetski izvori i rashodi kako bi bio moguć srednjoročni fiskalni okvir koji ne bi morao da se neprestano koriguje, delovao bi pozitivno na makroekonomsku stabilnosti i predstavljao branu diskrecionom odlučivanju o javnim finansijama", kaže Gligorov.

Disclipinovanje Srbije ili Dinkića?

S druge strane, za Miroslava Zdravkovića, kada je reč o modelu koji treba primeniti, nema dileme: "Ako imamo manji minus od očekivanog do kraja godine, za mene je pitanje kako će se ta sredstva najpametnije iskoristiti. Zato mislim da je ovaj izveštaj direktan pritisak EU na Mlađana Dinkića u nameri da odmrzne plate i penzije i poveća investicionu potrošnju", kaže on.

"Mislim da evropski recept izlaska iz recesije i primer Nemačke nije dobar. Ne mogu ista pravila da važe za Nemačku i Portugaliju i Grčku, na primer. Nemačka je i uspela na račun zaduživanja privrede i stanovništva drugih zemalja", skeptičan je Zdravković prema evropskom modelu oporavka. Naime on strahuje da takva praksa stezanja kaiša Evropu može da uvede u nov talas recesije.

Da je reč o bilo kakvom disciplinovanju Mlađana Dinkića, negira Dragomir Janković, koji je učestvovao u pisanju izveštaja.

"To je disciplinovanje Srbije, a ne Dinkića. Podsticanje potrošnje nije model koji ima naučno utemeljenje. Taj stav je objavljen u dnevnim novinama. Svaki ozbiljan ekonomista zna da je upravo prekomerna potrošnja i dovela do nastanka krize. Ako podignete potrošnju samo ćete pokrenuti spiralu koja se teško zaustavlja. Više će se kupovati roba iz uvoza, tražnja za devizama biće veća, dinar će slabiti, inflacija rasti… U Evropi nema dileme oko toga, jedini recept za oporavak je podsticanje izvoza i investicione potrošnje", objašnjava Janković.

Vladimir Gligorov takođe misli da su Dinkićeva ideja i izveštaj EU dve odvojene stvari. "Sada je opšte uverenje da se održiv privredni rast na Balkanu mora oslanjati više na proizvodnju za izvoz. To nije u neposrednoj vezi sa eventualnim kratkoročnim planovima za podsticanje domaće tražnje", ubeđen je Gligorov.