Strah sakrio svu imovinu političara

Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže da se „smatralo da visina štednih uloga treba da ostane tajna iz bezbednosnih razloga“.

„Sa tako objavljenim podacima, neki funkcioneri mogli bi da budu meta kidnapera“, objašnjava Čupić zašto nisu navedeni visina štednih uloga niti imovina članova najužih porodica funkcionera.

On kaže da je „Agencija samo postupala po Zakonu. Mi smo, dakle, objavili one delove imovine koji smo smeli da stavimo na sajt. Imovina supruga političkih funkcionera nedostupna je javnosti, jer su se one pozvale na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. One su to mogle, jer nisu politički funkcioneri“.

Po Zakonu, srpski političari i članovi njihovih porodica dužni su da Agenciji dostave podatke o nekretninama, prevoznim sredstvima, dragocenostima, zbirkama, umetničkim predmetima, podatke o depozitima u banci, u zemlji i inostranstvu, akcijama i hartijama od vrednostima, dugovima i potraživanjima. Takođe, u obavezi su i da navedu izvor i visinu javnih prihoda, ali i svih drugih zarada.

Ipak, Zakon propisuje i da se na sajt Agencije mogu staviti samo informacije o plati koju funkcioner prima iz državnog budžeta, nekretninama, bez navođenja adrese, o automobilima, da li funkcioner ima štedni ulog ili ne, kao i da li koristi stan za službene potrebe. Imovina supruge može da se objavi, ali samo pod uslovom da ona na to da saglasnost, što nijedna do sada nije učinila.

Kartoni puni grešaka, Tadić ima 55.000 evra

Imovinske karte za mnoge funkcionere nedostaju, podaci su nepotpuni, a neke informacije o štednji, nekretninama i prihodima političara ne odgovaraju istini. To je zaključak koji se nameće posle dva dana istraživanja imovinskih kartona srpskih zvaničnika koje je na svom sajtu objavila Agencija za borbu protiv korupcije.

Greške su načinjene čak i kod dva ključna čoveka države - predsednika Tadića i premijera Cvetkovića. U Tadićevom dokumentu, tako, piše da nema ušteđevinu, a on ima 55.000 evra, dok Cvetković prema objavljenim podacima ima 100 odsto akcija firme ”S-Tabak”, a u njegovom kabinetu kažu da je tačno da poseduje 10 odsto.

Iz Agencije navode da su oni samo objavili podatke koje su dobili i da ”greške nisu do njih”. „Niko od nas nije se bavio menjanjem imovinskih karata. Više nećemo komentarisati napade da smo mi pogrešili“, kaže Aleksandra Kostić, portparol Agencije.

Odsustvo mnogih imovinskih karata u Agenciji pravdaju ”tehničkim nepravilnostima u izveštajima” o kojima su, kako su rekli, obavestili funkcionere ”da ih zajedno otklone”.

"Nisam nepristojno bogata"

Građani treba da znaju kakav materijalni status imaju funkcioneri, a posebno predsednik parlamenta, prvi među onima koje biraju, kaže Slavica Đukić- Dejanović. Predsednica Skupštine Srbije kaže da u poređenju sa njenim kolegama poslanicima "nije ni siromašna, ali ni nepristojno bogata"

"Duhovni plan, koji je meni jako važan, građani mogu da procenjuju kroz rad i sve druge segmente života predsednika parlamenta", kaže Đukić-Dejanović, povodom objavljivanja njene imovinske karte na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije.

Ona je, prema podacima koje je dostavila Agenciji, vlasnica dvosobnog stana od 51 kvadratnog metra, koji je kupila, a poseduje i automobil "opel astra" iz 2004. godine. U rubrici izvor prihoda piše da iz republičkog budžeta prima samo poslanički paušal od 30.000 dinara.

"Prema mom sistemu vrednosti ima drugih bogatstava, poput moje porodice, putovanja, sticanja novih znanja, lečenja mojih pacijenata, rad sa studentima koji me posebno čine bogatom. Dakle, ne mislim da su samo materijalne stvari bogatstvo. Imam druga bogatstva na kojima mi verovatno niko ne zavidi, a koja me čine srećnom", zaključuje Đukić-Dejanović.

Državni sekretari bogatiji od ministara

Ako je suditi po podacima sa sajta, neki državni sekretari bolje stoje od ministara sa kojima rade. Tako, na primer, dok Snežana Malović nema nekretnine, državni sekretar u njenom resoru Slobodan Homen ima dva stana, od 100 i 49 kvadrata, za koje je naznačeno da su roditeljski poklon. Na Malovićevu se vodi ”zastava 10”, a na Homena ”škoda oktavija” i motor ”pjađo”. Ministarka nema štednju, a državni sekretar ima.

Državni sekretar u MSP Mirko Stefanović ne samo da raspolaže većim mesečnim prihodom od ministra Jeremića, već ima i dva stana, od 129 i 71 kvadrata, ”lančiju libru” i štednju. Kod šefa diplomatije prijavljen je samo ”suzuki svift”. I državni sekretari Nebojša Ćirić (ekonomija), Tinde Kovač Cerović (prosveta), Oliver Ivanović (KiM) i Dragan Marković (MUP) imaju po stan ili dva više od ”svojih” ministara.

Đilas među najbogatijim gradonačelnicima

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najbogatiji je gradonačelnik u poređenju s njegovim kolegama koji vode veće gradove u Srbiji, Novi Sad, Kragujevac, Užice i Niš. Iako su podaci o imovini i finansijama funkcionera dostupni javnosti od četvrtka, nemoguće je na sajtu ući u podatke koje je Agenciji za borbu protiv korupcije Đilas dostavio, piše Danas.

Prema pisanju medija, on poseduje stan od 90 kvadrata u centru Beograda, suvlasnik je preduzeća „Multikom” iz Beograda (udeo od 25 odsto), zatim preduzeća „MDI Internacional” iz Praga (udeo 28 odsto), dok na dinarskom računu ima 947.862 dinara, a na deviznom 238.520 evra.

Za njim sledi gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović koji je nasledio tri stana, kuću od 70 kvadrata i zemljište od 50 ari. Sudeći prema imovini, slede gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić koji je vlasnik 50 odsto tri stana i njive od 107 ari, zatim prvi čovek Užica Jovan Marković koji ima porodičnu kuću od 240 kvadrata i plac od 10 ari, i gradonačelnik Niša Miloš Simonović koji ima samo stan i garažu.

Sledi provera podataka iz imovinskih karata

Agencija za borbu protiv korupcije proveravaće istinitost podataka koje su joj funkcioneri dostavili. Posle provere, videće se da li je neki od funkcionera sebi napravio medveđu uslugu tako što Agenciji nije dostavio tačne podatke o imovini i finansijama i time omogućio da neko protiv njih podnese prijavu.

Ipak, taj posao neće biti brzo obavljen. U agenciji kažu da je reč o procesu koji će kontinuirano trajati praktično do kraja mandata aktuelnih funkcionera. Pri tome, svaku pojedinačnu prijavu neće biti moguće proveriti.

„Polazi se od kriterijuma rizika, odnosno od onih funkcija koje imaju najveći rizik kad je u pitanju mogućnost korupcije, i gde su ti slučajevi najteži. Prvo ćemo proveravati predstavnike izvršne vlasti, članove vlade, pa potom gradonačelnike, predsednike opština, poslanike, pa posle direktore javnih preduzeća. Naravno, to neće ići brzo, to je proces“, objašnjava Čupić.

U slučaju da se proverom utvrdi da je funkcioner namerno prikrivao imovinu i davao lažne podatke, biće pokrenut krivični postupak. Po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, za funkcionere koji ne prijavljuju imovinu ili daju lažne podatke predviđena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina. Ukoliko bude osuđen, prestaje mu funkcija i zabranjuje mu se sticanje druge javne funkcije u narednih deset godina.