Biznismeni ulaze u propale firme

U kabinetu premijera Srbije Mirka Cvetkovića kažu da se ovaj projekat priprema još od početka godine i dodaju da podrazumeva konkurentsku proceduru izbora profesionalnog rukovodstva, u kojoj će moći da učestvuju zainteresovani iz Srbije i inostranstva.

Iz Vlade navode i da rade na tome kako bi predupredili eventualne finansijske i socijalne probleme u preduzećima koja su u državnom vlasništvu, a ne finansiraju se iz budžeta. U Vladi kažu da se ovaj način osnaženja menadžmenta ne odnosi na javna preduzeća. Ova vest dolazi samo dan pošto je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao da postoji načelni dogovor Vlade i krupnog biznisa da uđu u propala preduzeća, ali kroz neku vrstu ulaganja. Njihov zahtev bio je da uđu u upravne odbore, ali se Vlada navodno sa tim nije složila.

Ljajić smatra da novo rešenje nije najsrećnije i dodaje da „oni koji su zaradili veliki novac u Srbiji ne treba samo da ulaze u upravne odbore i menadžerske strukture posrnulih firmi već da ulože novac, investiraju, otvore nova radna mesta i pomognu nerazvijenim krajevima Srbije. Tek to je čist ekonomski odnos“.

Ako se zna da su privrednici na nedavnom skupu sa delom ministara i sindikatima i sami ponudili usluge upravljanja posrnulim preduzećima, jasno je da Vladi neće biti teško da nađe menadžere.

Pitanje je zašto biznismeni neće imati obavezu da ulože kapital u firme, odnosno investiraju ili bar uzmu u zakup deo postrojenja preduzeća. Tim pre što je na istom tom sastanku premijer privrednicima poručio da neće tek tako dobiti upravne odbore. I njima to, čini se ne smeta.

Zoran Drakulić, vlasnik „Ist pointa“, kaže da je jedan od predloga bilo i to da deo novca od prodaje Telekoma država uloži u ove firme, a deo privrednici. Profit bi se delio skladno uloženom novcu.

"Potencijala ima u sektoru obnovljivih izvora energije, metalnoj industriji i hrani. Moguće je negde ući u zakup, negde u investiciju, sve zavisi od toga koja preduzeća budu na raspolaganju", navodi Drakulić.

Miodrag Kostić, predsednik „MK grupe“, kaže da bi propalim firmama "pomogao besplatnim angažmanom u oblasti konsaltinga. Naročito u oblasti rukovođenja, finansija i investicija, restrukturiranja ali i upravljanja krizom i promenama".

Menadžeri za gubitaše

„Posle odluke da se jedan deo firmi u Srbiji podržavi, odnosno da se, do daljeg, u njima ne sprovodi proces privatizacije, suočili smo se s problemom ko će u ovim preduzećima, od kojih je svako na svoj način specifično, upravljati“, kažu nadležni u Vladi Srbije. Oni navode da se „zato i došlo na ideju da pripremimo model po kome će proces upravljanja u ovim firmama biti apsolutno profesionalizovan. Time bi se predupredili eventualni finansijski i socijalni problemi u kompanijama koje su u državnom vlasništvu a ne finansiraju se iz budžeta“.

U Vladi objašnjavaju i da pomenuti model profesionalizacije upravljanja nije povezan sa inicijativom privrednika da se, bez nadoknade, angažuju u podržavljenim firmama jer nije u pitanju pomoć preduzećima već pokušaj uspostavljanja jasnog, ugovornog odnosa između države, kao vlasnika, i profesionalnog rukovodstva preduzeća.

Iz Vlade podsećaju da se odluka o “podržavljenju” dela nekadašnjih društvenih firmi pokazala kao dobra u vremenu krize. Država svakako neće ostati vlasnik ovih kompanija u dužem vremenskom periodu, reč je o periodu od dve do tri godine, a da za vreme nakon toga planiraju da za sve ove kompanije, uglavnom, potraže strateške partnere.

„Dosadašnja praksa u kojoj je Vlada, preko svojih institucija, postavljala direktore ovih firmi nije se pokazala kao dobra, jer su ta postavljenja bila po pravilu politički motivisana“, priznaju u Vladi i dodaju da će novi menadžeri imati “odrešene ruke” i, svakako, zarade u skladu sa svojim poslovnim rezultatima.