Šoškić: Očuvaću nezavisnost NBS

Šoškić je rekao i da, ukoliko bude izabran za guvernera, ne treba očekivati nikakve promene u vođenju monetarne politike, navodeći da je siguran da osnovni cilj monetarne politike mora ostati isti, a to je stabilnost cena.

"To je cilj broj jedan. Verujem da se ne mogu praviti kompromisi oko osnovnog cilja monetarne politike, a ono gde bi eventualno bilo prostora za neke korekcije, to je da se ispitaju sve mogućnosti gde monetarna politika može pomoći privredni razvoj i otvaranje novih radnih mesta", kazao je Šoškić. On kaže da je restriktivna monetarna politika u poslednje vreme sve manje prisutna. "Kao što znate, na poslednjem sastanku Monetarnog odbora NBS, referentna kamatna stopa je smanjena na 8,5 odsto. Verujem da u trenutnim deflatornim uslovima postoji prostor za opreznu dalju relaksaciju monetarne politike", rekao je Šoškić.

Na pitanje da li treba smanjiti obaveznu rezervu banaka kako bi one taj novac više plasirale privredi, Šoškić kaže da je obavezna rezerva pre svega instrument kontrole kreditne ekspanzije.

"U uslovima kada bojazan od kreditne ekspanzije praktično ne postoji, osnovano se može razmišljati o relaksaciji obaveznih rezervi. Moramo, medjutim, imati u vidu da oslobodjena likvidnost, kao posledica relaksiranije monetarne politike, ne bi smela da kreira nestabilnost na deviznom tržištu“, kaže on.

„Drugim rečima, sama relaksacija monetarne politike morala bi da bude praćena drugim merama kako bi se postojeći novac u finansijskom sistemu okretao investiranju u domenu infrastrukture i izvoznog sektora našeg bruto domaćeg proizvoda", dodaje Šoškić. Na pitanje da li će njegov izbor da se odrazi na kurs dinara, Šoškić je naveo da je uveren da kurs valute ne zavisi od pojedinca koji je na čelu NBS, već od deviznog režima, kao i od ponude i tražnje za devizama, a što, kako je objasnio, zavisi od performansi domaće privrede.

"Verujem da su tržišne snage te koje opredeljuju devizni kurs, a ne pojedinci", istakao je Šoškić, dodajući da će vrednost dinara zavisiti od ponude i tražnje na deviznom tržistu. Na pitanje da li bi više intervenisao iz deviznih rezervi radi odbrane dinara, Šoškić je kazao da bi to uradio samo ukoliko postoji procena da su pomeranja na tržištu špekulativni i kratkoročni udari na stabilnost valute.

On smatra i da je potrebno, dok god koristimo nacionalnu valutu, afirmisati poverenje u nju i podsticati njeno korišćenje u svim transakcijama na teritoriji zemlje i da je oslobađanje od evroizacije naročito važno u domenu smanjivanja kreditiranja sa deviznom klauzulom.

"Ovo zbog toga što se sa takvim klauzulama valutni rizik prenosi na dužnike i u slučaju makroekonomske nestabilnosti može izazvati veći kreditni rizik u domaćem finansijskom sistemu", objasnio je Šoškić.

Na pitanje da li država previše troši, Šoškić kaže da je postojanje deficita jasan signal da država više troši nego što uspeva da prikupi sredstava za svoju potrošnju, da veća potrošnja države, po pravilu, podstiče inflaciju i smanjuje raspoloživa investiciona sredstva za privredni razvoj.

"Zato je važno i unutar postojećeg budžetskog deficita napraviti preraspodelu u korist investicija u infrastrukturu zemlje. Moramo imati u vidu da se mora otvarati prostor i za smanjivanje javnog duga, to jest vraćanje uzetih kredita. Otuda, država bi trebalo kontinuirano da radi na stvaranju što povoljnijih uslova za privredni rast i za kontrolu svojih troškova", rekao je kandidat za guvernera NBS Dejan Šoškić.