Jagma za subvencionisanim kreditima

U bankama kažu da je do sada ekspoziture širom Srbije posetilo više od hiljadu ljudi i da je najveće interesovanje klijenata za gotovinskim kreditima.

"Do sada je naše ekspoziture širom Srbije posetilo više od hiljadu zainteresovanih klijenata, od toga gotovo polovina u Beogradu. Interesovanje je najveće za gotovinske kredite, a zahvaljujući dobroj raspoređenosti ekspozitura i ažurnosti korisničkog centra, nema velikih gužvi u na poslovnicama", kaže Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijet ženeral banke.

Slično je i u drugim bankama. Evrobanka EFG tek nekoliko dana prima zahteve za podizanje nove vrste kredita, ali i u njihovim ekspoziturama već ima Beograđana koji su zainteresovani za subvencionisanu pozajmicu.

"Zbog izuzetno povoljnih uslova interesovanje građana je veliko. U Beogradu, kao i svuda u Srbiji, građani su najviše zainteresovani za dinarske potrošačke kredite za kupovinu robe proizvedene u našoj zemlji", rekli su u Evrobanci.

Od početka odobravanja subvencionisanih gotovinskih i potrošačkih kredita i ekspoziture Komercijalne banke pune su klijenata. U ovoj banci kažu da su na teritoriji Beograda do sada primili preko 300 zahteva za novu vrstu kredita.

I u Intezi ističu da je veliki broj Beograđana podneo zahteve za kredite koji će vraćati narednih 36 meseci. Osim povoljnih uslova, jedan od razloga za veliko interesovanje je i jednostavna i brza procedura.

"Osim zahteva za odobravanje kredita koji klijent popuni u banci, potrebno je da dostavi i profakturu prodavca, koja sadrži izjavu da je kredit namenjen kupovini robe proizvedene u Srbiji", objasnili su u Intezi.

Populistički potez države

Veliko interesovanje sugrađana za ove kredite ni najmanje ne iznenađuje ekonomiste, naprotiv oni kažu da su očekivali da će tražnja za ovim kreditima biti veoma velika.

"Bilo je potpuno očekivano da će mnogi da pohrle u banke. Što je neka roba jeftinija, to je veća tražnja, a isto je i sa ovim kreditima", smatra Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

Međutim, Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da u krizna vremena ne treba uzimati kredite, osim kada je preka potreba

Subvencionisane zajmove mogu da uzmu građani koji imaju platu do 80.000 dinara. Ali, treba imati na umu da je dobar deo stanovništva već toliko zadužen da ne može da uzme i ove dinarske pozajmice.

"Penzioneri mogu, ali banke imaju limit za godine života, tako da ove pozajmice može da koristi tek petina zaposlenih i penzionera. Taj novac će iskoristiti za vraćanje starih dugova, bilo ličnih, ili pozajmica po tekućem računu, eventualno kreditnih kartica, za sitne popravke po kući ili kupovinu novog frižidera, šporeta... Dakle, ništa krupno, tek da se pokrpi kućni budžet", objašnjava Đukić.

Država je za dotiranje gotovinskih kredita odvojila 500 miliona dinara, a očekuje se da će banke učestvovati sa oko 10 milijardi dinara. Za subvencionisane potrošačke zajmove iz budžeta je odvojeno milijardu dinara, a banke bi trebalo da odobre 20 milijardi dinara.

Mnogi ekonomisti smatraju da su povoljni gotovinski zajmovi još jedan populistički potez države, bez mogućnosti da se procene rezultati.

"Iako su krediti namenjeni za kupovinu domaće robe, usled visoke uvozne zavisnosti proizvođača eventualno veća proizvodnja značila bi i veći uvoz", smatra Stojan Stamenković, ekonomista.

Osim toga, deo gotovinskih kredita će biti utrošen za turistička putovanja u inostranstvo i kupovinu deviza, što je ekvivalentno uvozu robe.