Manji porez na zarade, PDV 22 odsto

Dragutinović je istakla da bi se smanjenjem opterećenja zarada, a povećanjem oporezivanja potrošnje, tj. povećanjem stope PDV-a, destimulisala potrošnja i uvoz, a smanjili troškovi radne snage i povećala zaposlenost.

"Smanjenjem troškova radne snage uticali bismo na smanjenje cene koštanja našeg prozvoda na tržištu i postigli tako veću konkuretnost i izvoz", objasnila je Dragutinović i dodala da bi ova reforma za rezultat imala i smanjenje sive ekonomije.

Ona je istakla da joj je za sprovođenje ovakvih reformi u praksi potrebna pre svega podrška građana, ali da su neophodne i izmene postojeće zakonske regulative i, na kraju, efikasna primena u praksi.

"Poreski sistem treba tako reformisati da podrži ono što nam je zaista najvažnije, a to je proizvodnja, konkurentnost, ekonomski rast i da smanji sivu ekonomiju. Nije dovoljno da imate dobro obučenu poresku administraciju, morate da imate i takav poreski sistem koji vam omogućava da smanjite sivu ekonomiju", rekla je Dragutinović.

Ona je navela i da poreska reforma mora biti kompatibilina sa strukturiranjem rashodne strane u budžetu i da je zbog toga neophodan Zakon o fiskalnoj odgovornosti, na čijoj je izradi već angažovana ekspertska grupa. "Ne treba raditi ništa kozmetički. Ja sam možda malo revolucionarna, ali ovo nije revolucija u pravom smislu reči, već pacifistička revolucija, posle koje će svima biti bolje", ocenila je Dragutinović.

Osvrćući se na sadržaj pomenute studije, ministarska je istakla da ona treba da pokrene kvalitetnu javnu raspravu o intenzitetu i doziranju poreskih promena. "Rasprava bi trebalo da potisne demagogiju da je moguće očuvanje niske poreske stope, a sa druge strane imati kvalitetnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, visoke penzije i autoputeve", naglasila je ona.

Dragutinović je rekla i da bi privatni sektoru ovakve poreske promene trebalo da dočeka sa optimizmom jer se on bori sa smanjenjem zaposlenosti i zarada. "Zarade u javnom sektoru su zamrznute, ali su i pored toga za jednu trećinu ipak veće od zarada u privatnom sektoru", rekla je ona.

To ne treba da bude postepena poreska reforma, već brza, da se sprovede u jednom koraku, da učinimo radnu snagu jeftinijom i tako podstaknemo poslodavce na zapošljavanje, rekla je Diana Dragutinović. Što pre počnemo, veće su nam šanse da se podstaknu proizvodnja i zaposlenost, ocenila je Diana Dragutinović i dodala da bi smanjenje doprinosa za zaposlene bilo značajno olakšanje poslodavcima.

„Poresko opterećenje za 100 dinara neto plate je oko 60 dinara. Zamislite da poslodavac umesto 160 dinara plaća najviše 140 dinara. To je za njega značajno olakšanje“, rekla je Diana Dragutinović.

Konstantujući da visina poreskog opterećenja zavisi od kategorija zaposlenih, Diana Dragutinović je izjavila da bi poslodavci bili potpuno oslobođeni plaćanja doprinosa za zaposlene koji primaju platu manju od 16.500 dinara, što je granica siromaštva.

Takva reforma bi uživala veliku podršku poslodavaca, ocenila je Diana Dragutinović. Prema njenim račima, suština reforme je ideja da bi poreski sistem trebalo reformisati tako da podrži najvažnije - proizvodnju, konkurentnost, ekonomski rast i da smanji sivu ekonomiju.

PDV treba povećati na 22 odsto

Autori studije o poreskoj reformi su predložili da se u kratkom roku sprovede reforma poreza na zarade, dohodak građana i poreza na dobit preduzeća, a da se postepeno primenjuju izmene u naplati poreza na imovinu. Njihova ocena je da bi smanjenje akciza na naftne derivate moralo da se nadoknadi povećanjem drugih akciza, kao što su akcize na cigarete, kako se ne bi umanjili planirani budžetski prihodi.

"Stopa poreza na zarade je već niska i nju ne bi trebalo menjati, ali predlažemo da se smanje doprinosi na zarade za socijalno osiguranje", rekao je Milojko Arsić, jedan od autora studije, i objasnio da bi smanjenjem socijalnih doprinosa cena rada u Srbiji bila manja, što bi smanjilo rad na crno i privuklo investitore, pogotovo u granama koje zapošljavaju veliki broj ljudi.

Najveći deo gubitaka budžetskih prihoda zbog smanjenja doprinosa, kako je predložio Arsić, nadoknadio bi se povećanjem stope poreza na dodatu vrednost (PDV) i to one više sa 18 na 22, a niže sa osam na 12 odsto. Povećanje PDV-a, kako je dodao, jednokratno bi imalo uticaj na cene, ali ne bi značajnije uvećalo inflaciju.

Dodatni prihodi u državnu kasu, kako je rekao, prikupili bi se povećanjem poreske stope na zarade, sa 12 na 20 odsto, a u tom slučaju ne bi bile oporezovane zarada niže og 16.500 dinara. Arsić se založio i za uvođenje proporcionalog oporezivanja godišnjeg dohotka građana, od čega bi bili izuzeti prihodi od kapitala.

Stopa poreza na dobit preduzeća, kako su predložili autori studije, ostala bi deset odsto, ali bi se ukinule brojne olakšice, zbog kojih se sada efektivno taj porez u proseku naplaćuje po stopi od pet od šest odsto.

"Porez na imovinu trebalo bi sprovoditi fazno tako da bude obuhvaćen beći deo imovine, pogotovo građana, kao i da se umesto pogresivne uvede proporcionalna poreska stopa koja bi se obračunavala na tržišnu vrednost imovine", rekao je Arsić.

On je istakao da ne postoje razlozi za odlaganje poreske reforme u Srbiji i da su neke najkrupnije promene u javnim finansijama u većem broju zemalja sprovođene u vreme velikih ekonomskih i društvenih kriza ili neposredno posle njihovog završetka.