Srpski penzioni sistem je neodrživ

Sredstva kojima raspolaže Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje ni približno ne pokrivaju troškove isplate penzija zbog čega se iz republičkog budžeta izdvaja iznos ekvivalentan vrednosti 13 odsto bruto domaćeg proizvoda, zbog čega trpe kapitalne investicije i privredni razvoj zemlje.

Ovo je osnovni razlog za najavljenu reformu penzionog sistema, koja bi trebalo da pooštri uslove za odlazak u penziju i da drastično smanji broj radnika sa pravom na beneficirani radni staž sa čime Vlada nastoji da smanji budžetska izdvajanja za najstarije građane na iznos od 10 odsto BDP-a.

Međutim, načelni plan za ostvarenje ušteda zapeo je već na samom početku, nemogućnošću vlade da sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovori način za buduće usklađivanje penzija, pri čemu i u samoj vladajućoj koaliciji postoje sukobi po tom pitanju.

Eksperti Svetske banke tvrde da Srbija ima „velikodušan“ penzijski sistem koji je neodrživ na duži rok i kao argumentaciju navode da srpski penzioneri, sa manje godina radnog staža (i uplaćenih doprinosa), primaju gotovo iste penzije kao i bivši zaposleni u zemljama OECD.

Osim toga, Srbija ima i niži procenat radno aktivne populacije i ako se tome doda čitava armija nezaposlenih onda se dolazi do alrmantnog podatka da na 1,4 zaposlena dolazi po jedan penzioner. Reforma penzijskog sistema je, dakle, neminovnost, i u to niko ne sumnja, ali pitanje je kako na što bezbolniji način napraviti oštar rez i koji model usklađivanja penzija izabrati.

Penzije treba usklađivati sa rastom plata u javnom sektoru

Jovan Krkobabić potpredsednik vlade Srbije u pregovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda odlučno je branio stav da bi od aprila 2011. penzije trebalo usklađivati sa rastom plata u javnom sektoru.-

On kaže da je stav Vlade da se penzije moraju usklađivati s onim iz čega su nastale, dakle sa zaradama, radnim stažom i uplaćenim doprinosima. "Tako na primer, ako je neko ostvario 40 godina staža i za to vreme uplaćivao doprinose na najvišu osnovicu, onda bi trebalo da ima najveću penziju i niko mu to pravo ne može osporiti. Ako je, pak, imao 15 godina radnog staža i plaćao doprinose na najnižu osnovicu, onda će imati najnižu penziju i opet niko to ne može dovesti u pitanje.", objašnjava Krkobabić i dodaje da je zato razlika između najviše i najniže penzije tako izražena. To je jedini realan osnov za sva dalja usklađivanja.

Krkobabić kaže da će to biti dodatno opterećenje za budžet, ali on za to krivi Narodnu banku Srbije koja prema njegovim rečima vodi monetarnu politiku koja nije u funkciji ekonomskog razvoja zemlje, bar ne u meri u kojoj bi to moralo biti.

"Ova konstatacija ne odnosi se samo na kurs dinara, već i na upravljanje deviznim rezervama, utvrđivanje kamatnih stopa, a posebno na visinu obavezne rezerve koja je nametnuta u ovim kriznim vremenima i koja je iznad svih realnih parametara", kaže Krkobabić.

On dodaje da tome treba dodati i fiskalnu politiku i upozorava na pogubno delovanje sive ekonomije u svim sektorima.

Krkobabić je rekao da Vlada Srbije, kao odgovorna Vlada, neće predložiti nijednu meru koja bi potkopala finansijsku poziciju države. "Smatram da penzioneri treba da dele sudbinu društva. To, drugim rečima, znači da bi poboljšanje ekonomske situacije, koje se između ostalog, ogleda i u rastu zarada, trebalo da osete i penzioneri - kroz viši standard", kaže Krkobabić i dodaje da je ovo osnovni princip za koji se zalaže i iz kojeg bi trebalo da proistekne i odgovarajuća formula za usklađivanje penzija.

On kaže da je dogovor da do 2011. godine i zarade i penzije budu zamrznute, ali ako budu rasle zarade, procentualno će rasti i penzije.

"U narednom periodu od 18 meseci, tokom 2011. i 2012. godine, penzije će se usklađivati sa kretanjem zarada i u vezi s tim dogovor je već postignut. Nakon tih 18 meseci, penzije će se usklađivati po drugom modelu. Da li će to biti po troškovnom principu, u skladu sa cenama na malo, inflacijom plus rast bruto domaći proizvod - o tome ćemo se naknadno dogovoriti", kaže Krkobabić.

On objašnjava da je prihvaćeno da se penzije usklađuju samo sa zaradama u javnom sektoru, ali je MMF tražio da se preciznije definiše pojam javnog sektora. U svakom slučaju neće se odstupiti od principa da se penzije ne mogu umanjivati, bez obzira na zahteve MMF-a, Svetske banke, Evropske unije, pa čak i nekih parlamentranih stranaka i NBS.

"Prosečna penzija sada iznosi 63 odsto prosečne zarade. Primena predloženog modela ne zahteva određivanje donje granice, ali, ukoliko bi se penzije usklađivale po nekom drugom modelu, onda bismo morali da utvrdimo donju granicu prosečne penzije u odnosu na prosečnu zaradu što bi garantovalo da penzije neće pasti ispod određenog nivoa. Osim toga, primena nekog drugog modela bila bi problematična jer, gotovo po pravilu, podrazumeva subjektivizam u odlučivanju koji je uvek štetan", kaže Krkobabić o tzv. "švajcarskom modelu" za određivanje penzija.

Penzionom reformom do pravnog, pravednog i održivog sistema

Milan Krkobabić kaže da postoje tri cilja koja nameravamo da ostvarimo penzionom reformom, pravno utemeljen penzioni sistem, ekonomski održiv i socijalno pravedan.

"Prvi kriterijum podrazumeva da država bude garant isplate penzija i da se ona tretira ne kao socijalna nego kao ekonomska kategorija. Drugi princip znači da se mora obezbediti da izdvajanja za penzije ne ugroze opstanak finansijskog sistema države, što ćemo ostvariti reformom koja će dovesti do brojnih ušteda i svesti nivo budžetskih izdvajanja na 10 odsto BDP-a. Na kraju, sa osnovnom pretpostavkom da će penzije pratiti rast zarada dolazimo do ispunjenja trećeg kriterijuma, odnosno socijalne pravednosti. To je suština penzione reforme koju ćemo sprovesti", objašnjava Krkobabić.

Krkobabić ističe da bi privredni napredak Srbije, makar i mali, trebalo iskoristiti da se poboljša položaj penzionera sa najnižim primanjima, ali da oni koji su i dalje u radnom odnosu, a naročito mladi, ne bi trebalo da gledaju na penziju kao na neku vrstu ideala, već da na vreme uplaćuju novac u penzione fondove i osiguravajuća društva, kako bi obezbedili sebi sredstva za starost.