Godišnje 60 pokušaja pranja novca

„Ono što možemo jeste da privremeno obustavimo određenu transakciju na 72 sata i još 48 sati ako je ona učinjena uoči vikenda. U praksi se ispostavilo da se takve transakcije često obavljaju petkom”, objasnio je direktor Uprave za sprečavanje pranja novca.

Vujičić u razgovoru za Politiku nije mogao konkretno da kaže o slučajevima koji ovih dana pune novinske stupce zbog čuvanja službene tajne na koju se obavezao.

“Spominjanje konkretnih slučajeva, značilo bi duboko zadiranje u privatnost i kršenje osnovnih ljudskih prava”, objašnjava naš sagovornik.

On kaže da nijedna služba ne može sama da iznese ceo posao. “Bitno je uspostavljanje sistema u okviru koga će svi zajednički raditi na suzbijanju kriminaliteta. U tom smislu, mi kao finansijsko-obaveštajna služba smo samo karika u lancu u kom su između ostalih banke, Ministarstvo unutrašnjih poslova, tužilaštvo, pravosuđe”, objašnjava Vujičić.

On tvrdi da se ne oseća prozvanim kada ministar ekonomije kaže da se ispostavilo da su „neki vlasnici u Srbiji novac dobijali od raznih kriminogenih struktura da bi kupovali preduzeća”.

“Naravno da se ne osećam prozvanim, jer su nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca jasno definisane zakonom. Proces privatizacije je jedan od najčešćih načina pranja novca i mi puno učestvujemo u predmetima koji su vezani za proces kupovine sumnjivim kapitalom”, objašnjava Vujičić i dodaje da Uprava nikoga ne može da kvalifikuje kao „perača para”. On dodaje da je to posao pravosudnih organa, a da Uprava prikuplja i analizira podatke.

“Trudimo se da doprinesemo sistemu na najbolji mogući način. Bitno je da javnosti pošaljemo poruku da niko ko izvrši krivično delo ne može da bude miran”, kaže Vujičić.

Vujičić kaže da Agencija za privatizaciju dostavlja Upravi za sprečavanje pranja novca sve podatke koji se odnose na privatizaciju, potom se analizira svaka informacija, i onda Uprava utvrđujemo da li postoji sumnja o pranju novca ili ne.

“Ako sistemski stvorite takve mere da onemogućite da u procesu privatizacije neko sakrije kapital i da kapital stečen kriminalom legalizuje – onda ste vi uspeli. To nije uvek moguće, sve zemlje imaju određene probleme. Ponekad je teško utvrditi ko stoji iza određenog kapitala”, objašnjava on i ističe da je ustanovljeno da je bilo pranja novca u procesu privatizacije.

“Neki pokušaji kupovine preduzeća “prljavim novcem” su zaustavljeni, neki nisu, jer je privatizacija počela mnogo ranije”, kaže on.

Prema njegovim rečima može naknadno da reaguje, ali međunarodna saradnja je u procesu privatizacije vrlo bitna. Naročito kada se poslovi obavljaju preko of šor kompanija. Vujičić ističe da je bilo slučajeva kada Uprava nije mogla do kraja da identifikuje pravog vlasnika.

“Ofšor poslovanje je legalno,njime se smanjuju troškovi poslovanja, relativno lako se osniva firma. Ali s druge strane, postoji mogućnost prikrivanja pravog porekla kapitala. Pokušavamo da primenom različitih mera utvrdimo pravi put prometa. Strane finansijske obaveštajne službe nam pomažu da rekonstruišemo tok novca. To nije uvek lako i nemamo baš uvek uspeha u tome, ali se trudimo da posao odradimo do kraja”, objašnjava Vujičić.

Slušamo šta mediji kažu o pranju novca

On kaže da stalno prati šta se dešava na svim medijima i da uzima u obzir kada u medijima ima nešto što može da ukazuje na pranje novca. “U saradnji sa MUP-om, Poreskom upravom i poreskom policijom prikupljamo što više podataka kako bismo rasvetlili kako je moguće da neko ima platu od 30.000 dinara ili uopšte nema platu a ima veliku imovinu”, kaže Vujičić.

Vujičić ističe da se ponekad u medijima kriminalci predstavljaju kao atraktivni, piše se o tome kako voze dobra kola, provode se i “ako je to društveno prihvatljivo, onda imate veliki problem u celom sistemu koji hiperprodukuje takve ljude”, kaže Vujičić.

Njegova poruka je da Uprava pokušava da razvije takav sistem koji će se efikasno suprotstaviti pojavi pranja para. “Izgradnja sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma utiče na jačanje rejtinga Srbije u svetu, posredno utiče na svakog građanina jer stvara realno uverenje da živi u uređenoj državi,kako po pitanju sigurnosti u odnosu na kriminal, tako i po pitanju bezbednosti finansijskog sektora”, kaže Vujičić.

Uprava ne može da zamrzne imovinu peračima para, to je ingirencija nadležnog suda. “Ono što mi možemo jeste da privremeno obustavimo određenu transakciju na 72 sata. I još 48 sati ukoliko je sumnjiva transakcija učinjena uoči vikenda. U praksi se ispostavilo da se sumnjive transakcije često obavljaju petkom. Na ozbiljnijim predmetima, kada je to opravdano, možemo i da obavljamo nadzor nad određenim transakcijama najviše šest meseci”, kaže Vujičić.