Štada ipak odustala od Galenike

Aksel Miler, viši potpredsednik korporativnih komunikacija u "Štada grupi", kaže da nisu zainteresovani za kupovinu zemunske fabrike lekova, a i ako su samo pre nekoliko dana iz "Hemofarma" još jednom potvrdili interesovanje za otkup tenderske dokumentacije za prodaju "Galenike".

"Zahvaljujući 'Hemofarmu', "Štada grupa" je veoma dobro etablirana u Srbiji i zato nema ni potrebu, a ni nameru da proširuje svoje aktivnosti u Srbiji preko akvizicije 'Galenike'", izjavio je Miler za "Novac".

Ovi navodi stigli su samo tri dana posle izjave potpredsednika Upravnog odbora "Hemofarma" Dragoljub Ćurčića da će taj koncern preuzeti tendersku dokumentaciju za kupovinu "Galenike" i da će pratiti proces, ne precizirajući da li će podneti pretkvalifikacionu ponudu. Inače, kupovina tenderske dokumentacije koja u slučaju "Galenike" košta deset hiljada evra, ne obavezuje kupca i na podnošenje ponude za kupovinu.

Interesovanje za "Galeniku" iz "Hemofarma" prvi put je obelodanjeno u maju prošle godine kada je predsednik UO "Hemofarma" i potpredsednik nemačke "Štada grupe" Miodrag Babić, kazao je da je "Štada" kao vlasnik "Hemofarma" zainteresovana za "Galeniku".

"S obzirom na to da se već razgovaralo o novim ulaganjima, svakako da ćemo otkupiti dokumentaciju, pa ćemo analizirati celu situaciju. "Štada" već ima potvrdu opravdanosti da investira u srpsku privredu. Videćemo šta će stručnjaci koji će raditi analizu, sugerisati u vezi s 'Galenikom'", kazao je Babić pre oko pola godine. Sudeći po najnovijim informacijama iz "Štada grupe", novi vlasnik "Galenike" za koju je objavljen pretkvalifikacioni tender, koji će pokazati zainteresovane kupce, teško da će biti bilo koja farmaceutska kompanija iz Srbije. Argument je činjenica da nijedna od njih ne ispunjava uslove koje je za prodaju "Galenike" predvidela Vlada Srbije. Na anketnom tenderu za "Galeniku" mogu da učestvuju proizvođači lekova sa relevantnim farmaceutskim iskustvom u poslednjih pet godina i prihodom od prodaje farmaceutskih proizvoda u 2008. godini većim od 100 miliona evra.

Prema istraživanju "Novca", od 11 najvećih proizvođača lekova u Srbiji, samo "Hemofarm" ima ukupne prihode iznad sto miliona evra. Ukupni prihodi ove kompanije u 2008. godini (bez prihoda ostalih firmi u vlasništvu) bili su 270 miliona evra, dok su prihodi ostalih proizvođača bili daleko ispod utvrđenog minimuma.

Na trećem mestu po prihodima, posle "Hemofarma" i "Galenike" jeste "Zdravlje" iz Leskovca sa prihodima od 43 miliona evra. Njen je vlasnik, podsetimo, islandska kompanija "Aktavis" sa godišnjim prometom većim od milijardu i po evra. S druge strane, vladine uslove za prodaju "Galenike" ispunjava svih desetak najaktivnijih farmaceutskih kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi, čiji se prihodi mere desetinama milijardi evra.

Najveće prihode, po oko 40 milijardi dolara, imaju švajcarska kompanija "Novartis", koja je u regionu vlasnik slovenačkog "Leka", zatim, britanski "Glaxo Smith Kline" i francuski "Aventis".

Pored "Štade", uslove ispunjava i grčki "Alapis", vlasnik "Šumadijaleka", koji je pored "Hemofarma", do sada jedini javno izrazio interesovanje za "Galeniku". Njihovi ukupni prihodi kao holdinga u 2008. godini su iznosili 1,6 milijardi dolara.

Na pretkvalifikacionom tenderu za "Galeniku" mogu da učestvuju i firme koji se ne bave farmacijom, ali pod uslovom da im je ukupna aktiva na kraju finansijske 2008. godine prešla 250 miliona evra. Ovaj uslov bi mogla da ispuni malo koja domaća banka. Primera radi, prema "Ekonomistovoj" ediciji "TOP 300", aktiva NIS-a u 2008. godini (prema tadašnjem kursu od 88 dinara za evro) bila je blizu dve milijarde evra, "Delta holdinga" 2,1 milijardu evra, "Inveja" blizu 400 miliona "Sintelona" 295 miliona i oko 270 miliona evra kod kompanije "Svislajon".

Prva privatizacija

"Galenika" je u bivšoj Jugoslaviji pokrivala 40 odsto potreba za lekovima, a sada je sa manje od 20 odsto učešća, drugi snabdevač srpskog tržišta lekova, iza vršačkog "Hemofarma". Nekada su iz ove fabrike izvoženi lekovi za 70 miliona dolara godišnje, a 2008. je izvoz "Galenike" bio 10 miliona evra.

"Galenika" je bila prva srpska firma koja je privatizovana 1991. godine prodajom 49 odsto vlasništva američkom biznismenu Milanu Paniću i Aj-Si-Enu za 50 miliona dolara. Posle višegodišnjeg spora pred Međunarodnom arbitražom u Parizu, zemunska fabrika vraćena je Srbiji, a Aj-Si-Enu je isplaćen ulog. Republički zavod za zdravstveno osiguranje odrekao se svojih vlasničkih prava u "Galenici" u korist države Srbije.