Zaduženost građana 650 evra u 2009.

Dug po kreditima je bio 565 evra, po minusu na tekućem računu 25 evra i po kreditnim karticama 61 evro, naveo je on i dodao da je realna kreditna zaduženost građana i privrede u Srbiji tokom protekle godine ostala nepromenjena, što je znak da naša zemlja nije bila pogođena ekonomskom krizom kao ostale zemlje.

Dugalić je istakao da je rast kreditnog duga građana i privrede u 2009. godini bio 13,6 odsto, rast srednjeg kursa evra bio je 8,2 odsto, a inflacija oko šest odsto, što znači da je realna zaduženost bila nesmanjena. Na kraju 2008. godine zaduženost po stanovniku Srbije bila je 675 evra, na kraju 2007. godine 582 evra, a na kraju 2006. godine 386 evra, napomenuo je Dugalić.

Kreditna zaduženost građana tokom prošle godine povećana je za 4,3 odsto, sa 380,7 milijardi dinara na 397,1 milijardi dinara, a procentualno najveći rast imali su potrošački i stambeni krediti. Dugalić je naveo da su tokom decembra prošle godine krediti stanovništvu povećani za tri odsto, a najveći rast imali su krediti za refinansiranje, što znači da građani konsoliduju svoje obaveze prema bankama.

Najveći pad tokom protekle godine imali su gotovinski krediti - 31,1 odsto, što je, prema njegovim rečima, razumljivo, jer su i najskuplji. Potrošački krediti su u 2009. godini povećani za 28,7 odsto, pre svega pod uticajem subvencionisanih kredita, a stambeni krediti ostvarili su rast od 27,8 odsto, napomenuo je Dugalić.

Kašnjenje građana u otplati kredita tokom prošle godine povećano je sa 1,5 odsto na 3,2 odsto, odnosno više nego dvostruko, što je loš pokazatelj iako još nije alarmantno, rekao je on.

Dugalić je naveo da je zaduženost preduzeća tokom 2009. godine porasla za 19 odsto, a tokom decembra za 6,8 odsto, što je dobro jer to znači da oživljavaju aktivnosti realnog sektora. Pozitivan znak je što su preduzeća tokom decembra smanjila kašnjenje u otplati kredita sa 9,7 odsto na 8,8 odsto, što je posledica opreznije politike banaka u davanju kredita. Kašnjenje preduzeća u otplati kredita bilo je početkom godine 6,3 odsto.

Generalni sekretar UBS je ocenio da će program subvencionisanih kredita pomoći bankama da i u ovoj godini očuvaju kreditnu aktivnost i predstavlja značajnu pomoć privredi, tako da je, prema njegovom mišljenju, dobro što je vlada nastavila taj program.

Broj lizing ugovora i njihovih korisnika smanjen je u 2009. godini za oko 20 odsto, broj kreditnih kartica sa kašnjenjem u otplati povećan je za 50 odsto, a najveće kašnjenje zabeleženo je u otplati minusa po tekućim računima jer se, prema rečima Dugalića, u nedostatku drugih načina građani odlučuju na taj skupi način zaduživanja.