Zakon o restituciji za par nedelja

Ilić je, kako je za Danas potvrđeno u Ministarstvu finansija, "bio spreman da se povuče", ali je posle sastanka sa ministarkom Dianom Dragutinović i premijerom Mirkom Cvetkovićem odlučio da sve ostane kako jeste, budući da su oni "insistirali na tome da se završi procedura oko usvajanja zakona o restituciji".

Završne konsultacije u vezi sa nacrtom zakona biće održane danas, tako da je "samo pitanje nedelja" kada će taj akt doći na dnevni red Cvetkovićevog kabineta.

U organizacijama koje se bave zaštitom prava na restituciju ne gledaju blagonaklono na Ilićevo predomišljanje, a još manje na to što zakon o restituciji još nije usvojen i što su, prema njihovim rečima, donošenjem novog Zakona o planiranju i izgradnji i najavljenim usvajanjem zakona o javnoj svojini, stvoreni uslovi da imovina restitucionara bude "poklonjena tajkunima pre nego što bude usvojen zakon o resitutuciji".

Dragana Milovanović, predsednica Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, je još pre nego što je obelodanjeno da je državni sekretar odustao od podnošenja ostavke, ocenila da će, "pošto nije najavio neopozivu ostavku, ministarka reći da je Ilić veoma bitan za rad Ministarstva i onda će ga ubediti da ostane na funkciji i ne podnese ostavku".

Milovanovićeva je oštro kritikovala nameru da se u Skupštini usvoji zakon o javnoj imovini pre nego što zakon o restituciji stupi na snagu, ocenivši da se time „otvara široko polje za korupciju“.

"Ono što nama najviše smeta u predloženom zakonu je to što se njime omogućava lokalnim samoupravama, pokrajinama i državi da raspolaže imovinom, koja je predmet zahteva za restituciju, ali koja nije zaštićena, jer zakon o restituciji još nije usvojen. Problem je u tome, što će recimo tajkuni koji su otkupili neke firme i dobili pravo korišćenja zemljišta sada moći da u direktnoj pogodbi sa lokalnom vlašću dogovore uslove pod kojima će otkupiti tu zemlju, koja posle neće moći da se vrati starim vlasnicima“, kaže ona.

„Još gore od toga, odlučivanje o prodaji imovine se daje lokalnim komisijama, što znači da tri čoveka mogu da donose odluku o tome da li će prodati imovinu koja bi trebalo da bude predmet restitucije“, objašnjava Milovanovićeva i upozorava da će predlog zakona o javnoj svojini na predlog poslanika G17 Plus biti usvojen bez javne rasprave.

Slično viđenje ima i Milivoje Antić, koordinator Mreže za restituciju, koji smatra da je veoma bitno pitanje nacrta zakona o restituciji, koji se, kako kaže, nije našao na vladi i skupštini zato što to sprečava vlast, kojoj usvajanje tog akta ne odgovara.

"Najveći deo imovine koja bi trebalo da bude obuhvaćena restitucijom je zemljište u državnoj svojini. Ono može da se vrati starim vlasnicima, a tamo gde to nije moguće, uglavnom može da se da drugo odgovarajuće zemljište. Na taj način, državi uopšte ne bi bio potreban novac da bi sprovela restituciju. To znači da bi samo u slučaju kada neki restitucionar zahteva da dobije novac, a ne imovinu, država mogla da emituje obveznice na koje bi on imao pravo“, objašnjava on.

„Ali, ideja da se ograniči restitucija u naturi i da se starim vlasnicima redovno daju obveznice je ne samo skandalozna, već i kriminalna", kaže Antić i dodaje da restitucionari više neće prihvatati odlaganje vraćanja imovine, bez obzira na to da li će biti usvojen zakon o restituciji ili ne.