Status kandidata donosi više para?

U 2010. godini u Evropskoj uniji počinje neformalna rasprava o budžetu od 2014. do 2020. godine i veoma je važno da Srbija u tom budžetu bude svrstana kao kandidat za člana EU, kažu stručnjaci za evropske integracije.

Ovdašnji eksperti za evropske poslove naglašavaju da bi samim tim Srbija dobijala znatno više novca nego što ga danas dobija iz Brisela. Prema pisanju Politike u tom slučaju, pomoć mogla biti veća od dva to četiri puta.

Ana Trbović, profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da je u ovom trenutku kada počinje lobiranje država članica i drugih u EU za raspodelu sredstava iz novog budžeta veoma važno da se zemlja pojavi u toj raspravi i da širi pozitivne poruke o sopstvenim reformama.

„Najkasnije do marta 2013. godine Srbija bi morala da bude kandidat za člana EU, kako bi taj status bio uzet u obzir prilikom izrade budžeta do 2020.”, kaže ekonomista Miroslav Prokopijević.

Naglašavajući da ,,sve što dobijate iz tog budžeta zavisi od statusa koji imate”, on navodi da i kada bi Srbija postala kandidat posle 2013, to ne bi bilo kasno. Ranije je evropski budžet menjan jedanput, odnosno dva puta godišnje, a sada se to radi svake godine.

„U načelu, s proleća treba završiti sa statusnim promenama, kako bi te promene bile uzete u obzir u oktobru, kada se obično radi revizija budžeta”, kaže ovaj ekonomista.

A, ako se ima u vidu da srpski zvaničnici očekuju da će Srbija do kraja 2010. dobiti status kandidata, ovo njegovo objašnjenje je veoma bitno, jer ukazuje na mogućnost da eventualno dalje napredovanje na putu ka EU relativno brzo bude praćeno i većom finansijskom pomoći iz Evrope.

Od 2007. do 2013. Srbiji je godišnje namenjeno oko 200 miliona evra iz EU fondova

Danas, Srbija koristi samo dve komponente tzv. instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) – za podršku tranzicionom procesu i za izgradnju institucija, kao i za programe regionalne i prekogranične saradnje.

Sutra, kada stigne do kandidatskog statusa (kakav imaju Hrvatska, Makedonija i Turska) biće joj dostupna čak još tri dela tog fonda IPA-e – za regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i za ruralni razvoj.

Sa napredovanjem ka EU pomoć iz evropske kase višestruko se povećava. Primera radi, Mađarska, sa kojom mi možemo da se poredimo zbog slične veličine i sličnog broja stanovnika, 2001. godine, kao zvanični kandidat, dobijala je 250 miliona evra godišnje, da bi 2008. ovoj zemlji, članici EU, stigla pomoć u iznosu od tri i po milijarde evra iz tekućeg evropskog budžeta.

EU treba “animirati” pričama o Srbiji

Činjenicu da Evropska Unija znatno više pomoći daje tek kada zemlja ima kandidatski status Ana Trbović tumači kao „svojevrstan paradoks”.

„Ta sredstva su nama, zapravo, sada preko potrebna kako bismo ubrzali reforme i doneli nove zakone”, ocenjuje ona.

Trbovićeva, koja je u vreme vlade Zorana Đinđića bila na čelu nekadašnjeg Sektora za evropske integracije, misli da „najvažniji način na koji mi sada možemo da lobiramo u EU jeste da sami više radimo kod kuće, na praktičnom, stručnom delu procesa integracije, i da, onda, tu poruku prenesemo Briselu”.

„Time će Srbija politički pritiskati EU da nas podrži i da kao zvanični kandidat dobijemo i više sredstava, koja su nam potrebna za dalje reforme”, dodaje ona.

S obzirom na to da su načini komunikacije sa ljudima koji u Evropi donose odluke postali „vrlo sofisticirani”, neophodno je, kako misli naša sagovornica, angažovati jednu profesionalnu agenciju koja bi, recimo, slanjem kvartalnih biltena ili pisanjem blogova sa pričama o Srbiji, pomogla da države članice EU požele Srbiju „za svojim stolom”.

„To bi zemlju, otprilike, koštalo oko 200.000 evra. A, ovde je reč o tome da li ćemo imati 190 miliona evra godišnje od EU ili ćemo dobijati dve, tri milijarde, koliko danas dobijaju naši susedi”, zaključuje Trbovićeva.