Gubitnici i pored monopola

Poslednji podaci govore da od 590 firmi koje danas pod okriljem države, na raznim nivoima, posluju u Srbiji čak njih 580 rade uz gubitke. U prošlogodišnjoj inflaciji cene koje kontroliše država učestvovale su sa gotovo 16 odsto. Prema procenama ekonomista, upravo su one pogurale inflaciju.

Ipak, većina javnih preduzeća tvrdi da su im cene roba i usluga ispod tržišnih i da će ih takva politika Vlade dovesti do ruba egzistencije. Vlada sada najavljuje da će lagano isključivati socijalni aspekt pri davanju saglasnosti na poskupljenja i da će javna preduzeća pustiti da svoje cene ekonomski utvrđuju.

Pitanje je samo kolika je, zapravo, produktivnost državnih firmi i da li je ekonomski raditi uz stalne zahteve za povećanje zarada i nespremnost za racionalizaciju broja zaposlenih i troškova proizvodnje. Rukovodstva gotovo svih državnih firmi tvrde da nemaju višak zaposlenih, a neki kažu i da imaju manji broj ljudi od optimalnog.

Izuzetak je „Jat ervejz“, koji zapošljava 1.500 ljudi. Iako je već definisano da u ovom gubitašu danas ima 550 prekobrojnih, samo deo njih, uz otpremnine od 300 evra po godini staža, napušta preduzeće. Veći deo biće i dalje u državnoj službi, ali će raditi u firmama nastalim izdvajanjem sporednih delatnosti iz matične firme.

Inače, Vlada Srbije ne kontroliše direktno prijem radnika u javnim preduzećima, već samo masu zarada. Posledica je da u bolje stojećim državnim firmama posle svakih izbora dovode nove radnike. Nezvanični prosek je, kažu, oko tri odsto.

Zarade

Ovih dana su protesti sindikata EPS, organizovani sa zahtevom za povećanje mase plata od 20 odsto, ponovo pokrenuli pitanje zarada u javnim preduzećima. Prema dostupnim podacima, veći deo onih koji rade u firmama čiji je osnivač država značajno bolje prolaze nego ostatak privrede. Jer, bez obzira na činjenicu da su im mase zarada zamrznute, radnici u državnim preduzećima primaju značajno više od proseka zaposlenih u Srbiji.

Prema podacima do kojih su došle „Novosti“, najveći prosek zarada danas imaju oni koji rade u „Transnafti“ (81.954 dinara) i u „Skijalištima Srbije“ (73.279 dinara). Slede aerodrom „Nikola Tesla“, NP „Fruška gora“, „Jugoimport“, „Službeni glasnik“ i EMS, sa prosekom oko 60.000 dinara. Desetak hiljada manje iznosi prosečna plata u EPS i „Telekomu Srbija“.

Javna je tajna da se masa zarada često i probija, a da Vlada Srbije još nijednom nije reagovala smanjenjem dozvoljenih isplata. Srpski pregovarači su se, inače, u razgovorima o nastavku aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom obavezali da će „obezbediti disciplinu u isplati zarada u javnim preduzećima“.

Pozajmice

Državna revizorska institucija već je u prvoj kontroli budžeta za 2008. godinu otkrila da su javna preduzeća prethodnih godina iz državne kase dobijala milionske pozajmice koje nikada nisu vraćala.

Analizom trošenja novca ministarstava i drugih državnih institucija pokazalo se, recimo, da su u 2005. i 2006. godini javna preduzeća od države pozajmila skoro 20 miliona dinara. Kasnije su dobili i nova sredstva, a da prethodno uzeta nikada nisu vratili.

"Veoma je važno pokrenuti ozbiljniju nezavisnu kontrolu javnih preduzeća, jer ona raspolažu nizom mogućnosti da sama određuju namenu novca koji će potrošiti, bilo, recimo, na sponzorstva ili na zapošljavanje novih kadrova", kaže Nemanja Nenadić, izvršni direktor „Transparentnost Srbija“.