Oporavak od krize težak i dug

Rast bruto domaćeg proizvoda od 5,5 odsto izgleda kao daleka prošlost, a Srbija ga je ostvarila ne tako davno -2008. godine. Poslednji statistički podaci pokazuju da je pad BDP u 2009 iznosio tri odsto, a iako se u ovoj godini, optimistički, predviđa rast društvenog proizvoda od 1,5 odsto, činjenica je da ćemo nivo postignut pre 12 meseci ponovo imati tek 2013.

Srbiji je u prethodnim godinama jedan od glavnih problema bio to što se trošilo značajno više nego što se zarađivalo. Za to je bilo i prostora zbog “zlatnih godina privatizacije” i priliva po ovom osnovu.

Nažalost, taj period se završio sa 2007. godinom. Poslednjeg dana 2008. godine rast produktivnosti bio je, kako se tada procenjivalo, “slabih” 5,5 odsto. Međutim, ta produktivnost, prema dostupnim projekcijama, ponovo može biti dostignuta tek 2015. godine. U prethodnih godinu dana je, recimo, produktivnost pala 1,2 odsto, a 2012. se predviđa da će nam se produktivnost “oporaviti” na 3,9 odsto.

Poljoprivreda - velika žrtva krize, industrijska proizvodnja u znatnom padu

Mada je, kažu kreatori državne kase, značajno povećan agrarni budžet, jasno je da su poljoprivrednici velika žrtva ekonomske krize. Tako kaže i statistika. Naime, rast bruto dodatne vrednosti u poljoprivredi u 2008. godini bio je 8,6 odsto, u 2010. godini biće 2,4 odsto, a 2012. godine 2,3 odsto. Kada će se postići nivo iz 2008. godine teško je predvideti.

Industrijska proizvodnja je 2008. godine beležila rast od simboličnih 1,5 odsto. Upravo završenu godinu industrija Srbije pamtiće po značajnom padu, od 15,7 odsto. Za narednu godinu prognozira se rast od 3,3 odsto.

Smanjena lična potrošnja i rast nezaposlenosti

Koliko smo manje u prilici da trošimo znamo i bez procene stručnjaka. A oni kažu da nam je pretprošle godine lična potrošnja rasla 8,3 odsto, dok smo prošlu okončali sa padom od 5,7 odsto. Procene su da bi se nivo lične potrošnje iz 2008. godine mogao dostići tek - 2015. godine.

Broj nezaposlenih veći je za dva odsto u odnosu na poslednje dane 2008. godine - umesto 14,4 odsto stopa nezaposlenosti sada je 16,4 odsto. Kreatori ekonomske politike kažu da ćemo, uz najavljeni rast privredne aktivnosti, stopu nezaposlenosti od 14,4 odsto imati ponovo tek za četiri godine, odnosno 2014.

Manje plate, zamrnute penzije

U 2008. rast prosečne realne zarade bio je 3,9 odsto, dok će godina koja je upravo prošla biti upamćena po padu realnih zarada za dva odsto. I u ovoj nas, prema procenama, čeka pad zarada, od jedan odsto. Već naredne lični dohoci bi mogli da rastu, oko dva odsto. Nažalost, nivo s kraja 2008. godine može biti dostignut tek 2013. godine.

Primanja najstarijih poslednji put uvećana su za deset odsto uz novembarski ček 2008. godine. U momentu kada, 2011, prema najavama, penzije budu “odmrznute”, za njih će, realno, moći da se kupi oko 30 odsto manje robe nego krajem 2008. Ukoliko se ubuduće penzije budu usklađivale sa cenama na malo, realno je da će dostići realnu vrednost s kraja 2008. godine tek 2013!

Pad spoljnotrgovinske razmene

Nekako u vreme kada nam je izvoz krenuo, ekonomska kriza zatvorila nam je, kao i drugim zemljama, mnoge poslove. Tako smo 2008. završili sa izvozom koji čini 29,6 odsto bruto društvenog proizvoda, a 2009. uz prodaju robe i usluga stranim tržištima u vrednosti od 26 odsto BDP. U ovoj godini izvoz će se povećati za jedan procenat. Ponovo ćemo prodavati strancima robu i usluge u obimu iz 2008. tek za tri godine - 2013.

U 2008. godini smo u svetu, ponajviše u zemljama Evropske unije, pazarili robu i plaćali usluge u vrednosti čak 52,4 odsto našeg BDP. Prošle godine taj iznos se umanjio, pre svega zbog manje tražnje bilo kakve robe, na 41,3 odsto. Projekcije ekonomske politike kažu da ćemo nivo uvoza iz 2008. godine ostvariti (možda) oko 2015. godine.

Simboličan nivo investicija

Da kriza zaista dolazi prvo se, u drugoj polovini 2008. godine, osetilo po odlaganju najavljenih inostranih ulaganja. Tako smo godinu završili sa stranim ulaganjima od 1,7 milijardi evra, iako se očekivalo da ćemo realizovati oko 3,5 milijarde. Prošle, 2009. godine, strana ulaganja bila su 1,1 milijardu evra, dok se u ovoj očekuju direktne strane investicije od 1,5 milijardi. Tek od 2012. počeće “oporavak” stranih investicija - očekuje se da će iznositi 2,2 milijarde evra. A nivo iz 2008. postići ćemo 2011, kada se očekuje priliv od oko 1,8 milijardi evra.