Da li su mere vlade imale efekta?

Cilj je bio aktiviranje kapitala banaka i pokretanje privede kroz subvencionisane kredite. Vlada tvrdi da je upravo zahvaljajući ovim merama Srbija na putu ekonomskog oporavka, dok privrednici smatraju da su one bile i zakasnele i nedovoljne.

Sa ekonomskom krizom koju je prvo negirala, Vlada se suočila u januaru ove godine. Prvi paket ekonomskih mera predviđao je oslobađanje 122 milijardi dinara iz bankarskog sektora, a za cilj je imao rešavanje gorućeg problema - nelikvidnosti srpske privrede.

Nebojša Ćirić državni sektretar Ministarstva ekonomije ocenjuje da je Srbija efekte krize počela da oseća krajem 2008, dok se vrhunac krize se desio po u zadnjem kvartalu 2009. godine.

„Vlada Srbije je u januaru odreagovala. Nakon velikog broja sastanaka sa predstavnicima realnog i finansijskog sektora napravljen je program mera vlade čija suština je bila aktiviranje uspavane aktive banaka kroz subvencionisanje kamata na određene kategorije kredita“, kaže Ćirić.

„Problem nelikvidnosti je bio gorući i to je ono što je jednoglasno bilo zatraženo od svakog privrednika direktora i vlastnika malog srednjeg ili velikog preduzeća, čak i od strane preduzetnika. Do kraja godine kroz ove kredite plasirano je 1,2 miliona evra, a više od 13.000 preduzeća uspeli su da se finansijski stabilizuju”, objasnio je Ćirić.

Radoslav Zarić, predsednik udruženja privatnika Lazarevca smatra da je protekla godina bila izuzetno teška, međutim ocenjuje da su mere vlade stigle kasno.

„Vlada nije na vreme pripremila mere da se suzbiju negativni efekti svetske ekonomske krize ili da se na neki način ublaže. Mi znamo primere kako sto su to uradili Nemci i Francuzi koji su svoje vrlo uspešne privrednike na neki subveniconisali da bi oni opstali i da bi plaćali svoju radnu snagu i da ne bi otpuštali radnike. Naša vlada je prvi program mera objavila tek u januaru“, kaže Zarić.

On tvrdi i da mere koje je vlada promovisala nisu bile svima dostupne.

„Vlada nije imala sluha ni za probleme privrednika u unutrašnjosti. Privrednicim koje zastupam u opštini Lazarevac pokušali su da uz pomoć mera vlade stabilizuju svoje poslovanje, međutim nijedan jedini projekat koji je ponuđen i republičkom regionalnom Centru za razvoj malih i srednjih preduzeća, vladi republike Srbije i bilo kojoj insituciji, lokalnoj samoupravi, nije urodio plodom“, tvrdi Lazarević

Ekonomska kriza drastično je smanjila tražnju, pa je država kroz subvencionisanje potrošačkih kredita pokušala da pronađe kupce za proizvode ugroženih industirija. Tako su promovisane olakšice za kupovinu Fijatovog automobila, traktora, podnih obloga, stanova, pa čak i turističkih aranžmana.

Nebojša Ćirić kaže da su mere vlade bile efektivne ne samo po privredu već je i država zaradila.

„Primera radi omogućili smo građanima da kupe kragujevački „punto“ sa hiljadu evra popusta, a sa druge strane postigli smo da se stariji automobili sklone sa ulice. Mi smo ove godine dali 15 miliona evra, za 15.000 automobila, a na osnovu PDV-a smo kao država zaradili 20 miliona evra. Zastava je zaradila 11 miliona evra. Tako smo na uloženih jedan dinar, zaradili dva, a program je omogućio da radnici u Zastavi zaista zarađuju svoje plate i da ostvare ono što je zaista retko u doba krize, a to je pravo na bonus takozvanu 13 platu“, objasnio je Ćirić.

On je naveo i da je ceo program vladinih mera zasnovan da za jedan evro subvencija koji omogućava država, banke plasiraju pet puta više.

"Tako je na dve milijarde evra koliko okvirno plasirano u privredu samo petina novca države, a ostalo su banke plasirale svog kapitala", navodi Ćirić.

Targetirane mere imale za cilj pomoć određenim ugroženim industrijama

Nakon ovog generalnog programa na niovu čitave privrede, vlada je promovisala mere koje su targetirle određene sektore, poput izvozno orjentisanih sektora.

„Takav primer je Industrija šinskih vozila. Sedam preduzeća bilo je na našem programu Ministarstva ekonomije koje je sa svog razdela plasiralo preko milijardu dinara u proizvodnju vagona kao i za remont lokomotiva. Tu je driektno bilo zaštićeno nekoliko hiljada radnih mesta sa industrijom komponentaša taj broj se penje negde oko 10.000 radnih mesta“, navodi Ćirić.

On podseća i da je krajem godine lansiran program subvencionsanja stanogradnje.

„Tu je inicijalni budžet na razdelu Ministarstva ekonomije bio 450 miliona dinara, a sada iznosi blizu 700 miliona dinara. Taj projekat omogućava da komercijalni krediti budu prve tri i poslednjih pet godina potpuno besplatni“, kaže Ćirić.

Zoran Subotički iz Centar za podrušku preduzetništva iz Bečaja kaže da je država i pre krize mogla da se pozabavi lošim propisima i sistemskim zakonima koji bi poboljšali privredni ambijent.

„Neka donesu već jednom taj Zakon o povraćaju imovine lokalnim zajedinciama. To su milioni kvadratnih metara za koje država ne plaća nikakve poreze. To je jedna mera koju su moglu da donesu još 1. januara 2009 godine, nisu morali da čekaju sad. Neka završe tu Giljotinu propisa, Propisi su nam užasni i zaista zavise od voluntarizma nekog tamo činovnika u lokalnoj zajednici. Trenutno u Bečeju deset preduzetnika se zlopati i muči. Ljudi koji hoće da nešto investiraju hteli su da zabodu ašove tamo već negde u septembru –oktobru. A znate kad će to moći da urade? Možda tamo u julu- avgustu sledeće godine. Vi sa ti tempom ne možete da razvijete ni jedan kiosk. A ne da razvijete jednu državu”, kaže Subotički.

Stevanović: Vlada nije imala kapaciteta da se ozbiljnije pozabavi krizom

Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenjuje da Vlada nije imala kapaciteta da se ozbiljno pozabavi krizom.

“Generalno vlada nije znala šta da radi tokom krize i paket mera koje je ona donosila je bio takav da su neke mere bukvalno bile kontraproduktivne. Smanjenjem poreza na štednju hteli ste da stimulište štednju, a sa druge strane stimulišete potrošnju subvencionisanjem kreidta znači jedna mera u klin druga u ploču”, kaže Stevanović.

On smatra i da je sreća što vlada nije imala kapaciteta da interveniše ozbiljnije, jer bi negativni efekti tih mera mogli da budu veći.

„Ovako kapacitet intervencija je bio mali jer jednostavno budžet je toliki da uglavnom se ne može mnogo toga promeniti. Vlast inverveniše malo i napravila je malu štetu. Nije potpirila krizu svojim merama i na neki način je učinila mnogo dobra jer su joj ruke suštinski bile vezane, i zbog toga što nema novca i zbog toga što je koalicija takva da ne može sama ništa smisleno i koherentno da donese“, tvrdi Stevanović.

Nebojša Ćirić, međutim ocenjuje da će i prema proceni MMF-a privredni rast u sledećoj godini iznositi 1,5 procenata. To je signal da mere imaju efekta.

“Činenično je stanje da smo zaista imali tešku godinu i da polako izlazimo iz krize. Svi pokazatelji govore da privredna aktivnost ide na gore. Tako da se ovi programi nastavljaju. Oni će jednog momenta biti prekinuti, ali onog momenta kada bude ocenjeno da mi nismo u krizi i da smo izašli iz recesije“, kaže Ćirić.

U 2010. država će nastaviti da puni budžet kriznim porezom na mobilnu telefoniju i većim akcize na gorivo. Jedino će od januara biti ukinuto dodatno oporezivanje zarada u javnom sektoru većih od 40.000 dinara. Podsetimo, taj porez je mesečno u poseban budžetski fond od početka juna donosio oko 220 miliona dinara.