Arandarenko: Rešiti problem rashoda

Arandarenko je optimista u pogledu uspešnog završetka pregovora sa MMF-om i dodaje da će MMF "imati svoje komentare, ali neće zaustaviti taj kredit”.

„Važno je da to ne treba pogrešno shvatiti i jednom kada se to odobri da obrišemo znoj sa čela i kažemo da je sad sve u redu. Naprotiv, ništa nije u redu ako se ne krene u temeljno pretresenje čitavog našeg sistema javnih finansija", upozorio je on.

Na pitanje da li je moguće u narednoj godini finansirati budžetski deficit od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, Arandarenko je naveo da će "sledeće godine verovatno moći tako, jer budžetski deficit može da bude jednu do dve godinu visok u vreme krize, ali da sigurno neće biti održivo na dugi rok".

"Ako se dobije podrška MMF-a za ovakav pristup budžetskom deficitu, istog momenta treba da se krene sa restrukturisanjem i prihodne i rashodne strane budžeta", podvukao je Arandarenko.

Kada je reč o restrukturisanju prihoda, on ne misli samo da je potrebno preispitati povećanje PDV-a, već preispitati celi poreski sistem, kao i sistem naplate doprinosa. "Na rashodnoj strani potrebno je dalje smanjivanje troškova za neposredne budžetske korisnike, ali ne samo za zaposlene u administraciji, nego i za plate u obrazovanju i zdravstvu koje će morati da se drže pod kontrolom još dosta dugo", ocenio je on.

On je naveo da je, takođe, neophodna celokupna reforma penzionog sistema, kao i da pregovori o tome sa MMF-om treba da budu na široj bazi od preispitivanja kriterijuma za odlazak u penziju.

"To je politički osetljivo pitanje, ali tome mora da se pristupi sa više hrabrosti i iskrenosti u odgovoru na pitanje o održivosti ovakvog penzionog sistema. Zalažem se da se preispita sadašnji način usklađivanja penzija sa prosečnom zaradom, ne samo primena odgovarajuće formule, već i njihovog proporcionalnog rasta u odnosu na prosečnu zaradu", smatra Arandarenko.

On je dodao da se penzije alimentiraju sa blizu 50 odsto iz budžeta Republike Srbije, pa onda nema racionalnog opravdanja da se održava njihov stalni proporcionalni rast. "U delu gde se isplata penzija finansira iz doprinosa, taj proporcionalni rast treba da ostane nedodirnut, ali kada je reč o novčanom iznosu koji se dotira iz budžeta, tu nema mesta proporcionalnom rastu, jer je reč o socijalnoj kategoriji za koju svi mi izdvajamo", naglašava ovaj ekonomista.

Prema njegovoj oceni, za ostvarivanje neophodnih ušteda potrebno je i smanjivanje subvencija preduzećima, a naročito kontrola plata i investicija u firmama koje imaju gubitke. "To je ponekad lakše reći ili učiniti, jer recimo u 'Železnicu Srbije' su uložena ogromna sredstva, a da ipak nije povećana njena efikasnost", ukazao je Arandarenko.

Pitanje javnog duga, za Arandarenka je, takođe, zadatak na kome treba da se radi. "Sklon sam mišljenju da nije toliko važno koliki je nivo javnog duga, već koliko košta njegovo održavanje, koje nije besplatno. Država mora da se dodatno zadužuje i da dosta izdvaja za kamate i otplate rata, pa zbog toga on ne treba da se povećava iznad postojećeg nivoa, koji sada iznosi oko 30 odsto BDP-a", naglasio je on.