Jelašić: Neophodne dodatne uštede

"Racionalizacija državne uprave je svakako je korak u dobrom pravcu, ali se moraju preduzeti i dodatne mere i bilo bi jako dobro da imamo nešto konkretno pre kraja oktobra, pre nego što predstavnici MMF-a dođu u Beograd", istakao je prvi čovek Narodne banke Srbije.

Prema njegovim rečima, biće potrebno napraviti dodatne uštede, jer je vlada donela odluku da budžet uravnoteži isključivo smanjenjem rashoda, tako da je na njoj da sada odluči na koji način će to uraditi.

"Predstavnici MMF-a će, kada dodju u Beograd, želeti da vide konkretne cifre, odnosno u kojoj meri će se smanjenje izdataka reflektovati u novom budžetu za 2010. godinu", precizirao je Jelašić.

On je naveo da, prema grubim proračunima, konkretna ušteda od najavljenog smanjenja broja zaposlenih može biti dve do tri milijarde dinara, kao i da je važno razlikovati pitanje isplate otpremnina, što je jednokratan trošak, dok se otpuštanjima postižu trajne uštede.

Jelašić je dodao da i pored toga treba još mnogo da se uradi da bi se deficit sveo, ako ne na onaj nivo koji MMF traži, onda na nivo koji vlada želi da postigne, odnosno na četiri odsto BDP.

Guverner je naglasio da je ključno da budžetski deficit u narednoj godini bude manji nego ove godine, što znači da umesto 4,5 do pet odsto bruto domaćeg proizvoda, bude 3,5 odsto ili maksimalno do četiri odsto BDP-a.

Na pitanje pod kojim uslovima će MMF odobriti Vladi Srbije da deficit budžeta u narednoj godini bude četiri odsto, umesto predloženih 3,5 odsto, guverner je ukazao da će to zavisiti od kvaliteta programa koji će vlada ponuditi, odnosno za šta će biti iskorišćeno povećanje deficita.

"Ako deficit treba da bude veći zbog većih investicija, to nije problem, ali ne bi bilo dobro za Srbiju da taj deficit bude veći isključivo zbog pregrejane domaće potrošnje, kako je bilo do sada", rekao je Jelašić navodeći da razlika od pola odsto iznosi oko 15 do 20 milijardi dinara. "To znači da ćemo za taj deo morati da podnesemo dodatni teret što se tiče duga, tako da sve zavisi od kvaliteta programa, dakle da li će uspešno biti smanjen deo koji ide za tekuću potrošnju, a povećan deo koji ide za investicije", napomenuo je guverner.

On je podsetio da je stend-baj aranžman sa MMF-om, vredan 2,9 milijardi evra, polazio od toga da će pad privredne aktivnosti u Srbiji biti četiri odsto, kao i da će platnobilansni deficit biti oko 13 odsto BDP-a, dok se sada sa velikom sigurnošću procenjuje da će privredni pad biti tri odsto BDP, i što je još važnije da će platnobilansni deficit biti svega oko sedam odsto BDP-a.

"To znači da će Srbiji biti potrebno manje novca da bi se taj deficit finansirao i danas već sasvim sigurno možemo reći da nam nije potrebno dodatnih 2,1 milijarda evra pored već povučenih 800 miliona, odnosno ja mogu da kažem u ime NBS da nama nisu potrebna ta celokupna sredstva", rekao je Jelašić.

"Ako Srbija povuče još dodatnih 600 miliona evra, prema prvim procenama to nam je više nego dovoljno da bismo imali jedno relativno visoko pokriće uvoza, što znači da NBS ukupno nije potrebno više od maksimalno polovine kredita od 2,9 milijardi evra, da bi mirno spavala i Narodna banka i gradjani i vlada", kazao je guverner.

On je napomenuo i da bi za Srbiju bilo mnogo jeftinije da povuče samo polovinu odobrenih sredstava jer će u suprotnom plaćati veću kamatu.

Bez novog zakona nema korišćenja novca MMF-a za “dopunu” budžeta

Sto se tiče 600 miliona dolara, koje je Srbija dobila na osnovu dodatnih sredstava odobrenih od strane MMF-a državama članicama te međunarodne institucije kao vid podrške u vremenu ekonomske krize,

Jelašić je ukazao da NBS nije povukla ta sredstva sa računa u MMF-u, jer je država izrazila interes da povuče ovaj novac i iskoristi ga za finansiranje budžetskog deficita.

On je naveo da bi u narednom periodu zakon o povlačenju tih sredstava trebalo da se nadje pred srpskim parlamentom.

Guverner je podsetio da Srbiju u narednoj godini očekuje privredni rast od 1,5 odsto u poredjenju sa ovom godinom, u kojoj je zabeležen pad privredne aktivnosti prvi put posle deset godina, napominjući da će naša zemlja morati da računa na dugoročno smanjenje prihoda na kojima je do sada bazirala svoj privredni rast.

Inflacija će biti na nivou od osam odsto

Prema procenama NBS, inflacija do kraja godine najverovatnije će biti osam odsto, ukazao je Jelašić ističući da posle jednog dugog vremenskog perioda opet može da se kaže da je inflacija pod punom kontrolom, na šta je uticao i program sa MMF-om.

"Ja se nadam da se o inflaciji neće brinuti samo do kraja godine, pa da onda početkom iduće godine imamo značajan pritisak kontrolisanih cena", rekao je on, naglasivši da u slučaju kada su plate i penzije zamrznute, životni standard zavisi isključivo od stope inflacije.

Komentarišući ocene pojedinih ekonomista da za privredu Srbije ne bi bilo dobro da postkrizni period dočeka sa previše jakim dinarom, on je naveo da će tržište odlučiti na kom nivou treba da bude dinar i podsetio da je, za razliku od valuta drugih zemalja, dinar u najmanjoj meri povratio svoju vrednost posle krize.

I češka kruna i mađarska forinta i poljski zlot, koji su značajno oslabili u vreme krize, veliki deo svoje vrednosti su povratili, dok se kod dinara to nije desilo, jer je evro sa maksimalnog nivoa od 96 dinara stigao na oko 93 dinara - "mnogo manje smo apresirali, što nam znači jedan dodatni amortizer ako bude nekih izazova u predstojećem vremenskom periodu", istakao je Jelašić.