Strane investicije samo 900 mil. €

Nažalost, mršavim srpskim investicionim učinkom ili tačnije svojom dobrom procenom, jedino mogu da budu zadovoljni analitičari londonskog „Ikonomist intelidžens junita” koji su već u martu, kada su vladini zvaničnici još bili optimisti, upozorili da ovogodišnje računice prave sa „do 1,5 milijardu dolara stranih direktnih investicija, u najboljem slučaju”.

I sa toliko bi ova godina zaista mogla da se završi. Jer od većih privatizacionih prihoda, koji i u 2009. predstavljaju bar polovinu ukupnog investicionog bilansa, do kraja godine, čak i ministar Mlađan Dinkić računa samo na novac od „Galenike”. Pitanje je da li će i to leći na ovogodišnje račune.

Što se tiče novih grinfild i braunfild ulaganja, i u srpskoj Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza listi do sada najavljivanih i sada neizvesnih investicija dodaju još jedno: do kraja godine trebalo bi da počne izgradnja fabrike austrijske kompanije za proizvodnju građevinskih mašina "Wacker Neuson” u Lapovu.

Ukupna vrednost ove investicije po fazama trebalo bi da bude oko 180 miliona evra, ali podacima o ulaganjima u ovoj godini ne raspolažu. Kao što pouzdano ne mogu da kažu koliko koja firma učestvuje u preostalih 500 miliona evra, kad se od ukupne svote koja je stigla na račune u zemlju oduzme 400 miliona evra privatizacionog prihoda od prodaje NIS-a.

Na osnovu podataka Narodne banke o ukupnom prilivu po delatnostima i zemljama iz koje je novac uplaćen i naknadnog istraživanja Agencije na terenu, očigledno je da su najveći deo razlike između ukupne vrednosti stranih direktnih ulaganja u ovoj godini i investicije „Gasproma”, zapravo ulaganja postojećih investitora – banaka, osiguravajućih kuća, telekomunikacionih kompanija i firmi koje se bave izgradnjom nekretnina, koje su prethodnih godina započele svoje projekte ili najavile dodatna ulaganja, a od kojih je deo već realizovan u 2009. Koji deo i koliko, pitanje je bez pouzdanog odgovora.

Tipičan primer je, kažu, „Mobilkom” koji planira ulaganja od 250 miliona evra u narednih nekoliko godina. Deo tog plana je ispunio u prvoj polovini ove godine, ali nemamo informaciju o tačnoj vrednosti njegovih investicija, kažu u SIEPA. I NBS bi rado da bar od privatizacije razdvoji grinfild i braunfild ulaganja, ali pojedinačne firme nažalost ne dostavljaju podatke, na koje su, inače, zakonom obavezne.

Međutim, izuzmu li se sa liste SIEPA privatizacije i preuzimanja firmi, više je nego jasno da se nove investicije, započete u ovoj godini, mogu pobrojati na prste jedne ruke.

Ako se računa da je konzorcijum "MPC propertiz end Meril Linč” svoju investiciju od 150 miliona evra u TC "Ušće” samo završio u ovoj godini, da su još neke firme, poput "Neksija", "Eurogrupe" i "Kronospana", takođe samo nastavile ili okončale ranije započete poslove, lista novih investitora koji su se u Srbiju uselili ove godine svodi se na dve firme – nemački "Leoni" (braunfild ulaganje) i danski "Grundfos" (grinfild), bez podataka o ovogodišnjim ulaganjima.

Samo zbog krize ili iz drugih razloga, svoje doseljavanje u Srbiju za bolja vremena ili uslove odložili su i najavljivani Japanci i Norvežani i Italijani i Šveđani... Iako im je Srbija obećala da će im platiti samo da dođu. Ispostavilo se da u ovo vreme ni direktni ni indirektni podsticaji nisu bili dovoljno ubedljiv mamac da odreše kesu. Uostalom, iako su državni podsticaji investitorima važni, uprkos tome što su rasli, nivo investicija se smanjivao.

Kao što je bilo jasno da su najave s početka godine o preotimanju investitora od konkurencije iz susedstva i seljenju fabrika iz zemalja novih članica EU na naše prostore bile samo pokušaji širenja optimizma i kao što treba biti realan da u godini krize Srbija nije mogla nešto bitnije popraviti svoj bilans, tako je i činjenica da deo odgovora zašto nema više ulaganja leži u dve vesti koje su ove nedelje stigle iz Ženeve i Vašingtona. Onima o našem prilično lošem plasmanu u konkurentnosti i po uslovima poslovanja. Posebno kada se uporedimo sa zemljama iz okoline, koje su proteklu godinu prilično dobro iskoristile za bolje rangiranje.

Dovoljno za priznanje onima koji na pitanje „kako privući više stranih investicija”, uporno ponavljaju „da posao države nijeda investira u preduzeća i upravlja privredom, već da brine o zdravlju javnih finansija, obezbedi ulazak konkurencije u infrastrukturni sektor i otkloni barijere za ulaganja”.Kadato učini imaće i bolju poziciju na svetskim listama koje strani investitori pomno čitaju dok donose odluke gde da udome svoj kapital.