"Zamrznute" plate ipak nisu rasle?

Taj podatak o rastu plata za oko četiri hiljade dinara zaposlenima u državnoj administraciji izneo je guverner Narodne banke Radovan Jelašić u izjavi za Večernje novosti. Zvanična statistika, međutim, pokazuje da rasta plata u javnom sektoru nema. Oni koji ipak troše preko crte su lokalne samouprave.

Guverner Jelašić je izneo tvrdnju da su prosečne plate 64 hiljade zaposlenih u državnim organima od maja do jula porasle u proseku za skoro četiri hiljade dinara, sa 38 hiljada u maju, na 42 hiljade u julu.

Međutim, u ministarstvu finansija kažu da probijanja zamrznutih plata u državnoj administraciji nema i da je veći iznos na julskom platnom računu posledica kvartalnog obračuna plata u koji su ušli prekovremeni sati i rad praznicima. I zvanična statistika pokazuje da plate ne rastu, kaže Miladin Kovačević iz Zavoda za statistiku.

“Plate nisu povećane u javnom sektoru, ako gledamo celinu javnog sektora one su u decembru bile u proseku 44 hiljade dinara, ali uvek u januaru mesecu one padnu, tako da je u januaru prosečna plata u javnom sektoru bila 35,4 hiljade dinara. One se kasnije nešto oporavljaju, u februaru su se malo oporavile, ali od februara faktički do jula meseca one stagniraju”, kaže on.

Oni koji međutim probijaju zacrtane okvire su opštine. Jedan broj lokalnih samouprava prešao je granicu zamrznutih zarada, pa ministartvo finansija preduzima uzvratne mere poput smanjenja transfera koje im daje iz budžeta. Iako nema podataka koje su to opštine velike trošadžije, u medijima su se kao rekorderi pojavile dve siromašne opštine na jugu Srbije Žitorađa i Trgovište. Predsednik opštine Žitorađa Miodrag Petrović za B92 kaže da podatak po kome je ta opština probila budžet za plate za čak 48 posto nije tačan.

“Došlo je do tehničke greške u smislu nedostavljanja pravih podataka o finansiranju odnosno isplati ličnih dohodoka zaposlenih u lokalnoj samoupravi kao i u službama, odnosno javnim preduzećima koji se finansiraju iz budžeta”, kaže on.

Petroviš navodi i da su dolaskom na vlast 3. februara ove godine on, kao predsednik optšine, i svi njegovi najbiliži saradnici “sami sebi smanjili plate za 30 posto. “Tako je moja plata kao predsednika opštine Žitorađa 67 hiljada dinara, a moj prethodnik je imao 117 hiljada dinara platu”, objašnjava on.

I veliki potrošači poput javnih preduzeća poštuju pravila i zamrznute plate, u šta se kaže Kovačević uverio i MMF. “Ne možemo reći da su plate probile kriterijume izvršenja. Kao što vidimo u memorandumu misije MMF govori se da su manje više kriterijumi ispoštovani sem kod budžeta na prihodnoj strani, ali to je između ostalog problem projekcije koja je pravljena u aprilu”, smatra Kovačević.

Statistika, ipak, pokazuje da se i u vreme krize više isplati raditi za državu. Tako je prosečna plata u julu u javnom sektoru bila 39.334, u ostalim sektorima 32.553, a u privatnom svega 23.870 dinara.

I "zamrznute" plate rastu

U Ministarstvu poljoprivrede je rečeno da oni poštuju sve odluke Vlade, pa i onu o zamrzavanju plata i oporezivanju zarada većih od 40.000 dinara. "Primanja državnih službenika i nameštenika obračunava Ministarstvo finansija, i samo ono može da podiže i spušta plate" kaže Snežana Poledica iz pres službe ministra Saše Dragina.

Milan Budimir, portparol Ministarstva energetike, kaže da 75 zaposlenih u ovom resoru, nakon aprilskog smanjenja od 10 odsto, svakog meseca prima u dinar iste plate. U kabinetu ministra za ljudska prava Svetozara Čiplića rekli su nam da se kod njih plate svakog meseca obračunavaju po istoj osnovici, od 16.000 dinara, i da je svakog meseca od početka godine u koverte zaposlenih išla ista suma novca.

"U resoru telekomunikacija odluka o zamrzavanju plata poštuje se od ministarke do poslednjeg referenta. Mi svakog meseca Upravi za trezor šaljemo zahtev za isplatu plata, tako da oni kontrolišu svaki dinar ", navodi Vladimir Homan, državni sekretar u Ministarstvu telekomunikacija.

Masa zarada porasla zbog novih kadrova

On kaže da je moguće da je ukupna masa za plate porasla zbog potpisivanja novih ugovora o privremenim poslovima ili zapošljavanja novih kadrova, ali dodaje i da povećanja broja zaposlenih nije bilo u značajnijem broju, jer je Vlada vrlo restriktivno davala "zeleno svetlo" za nove konkurse.

"U poslednja tri meseca na smanjenju plata uštedeli smo dva miliona dinara. Prosečna plata isplaćena u Ministarstvu trgovine u maju iznosila je 46.977 dinara, a u julu 47.301" kažu u ovom resoru.

Međutim, ako ministarstva i nisu dizala zarade, javna preduzeća i lokalne samouprave su značajno povećali fond za plate.

Prema podacima do kojih su došle "Novosti", čak polovina opština u Srbiji od januara 2009. probila je budžet za plate za tri milijarde dinara. Javna lokalna preduzeća su u istom periodu uvećala masu zarada za 6,7 odsto, a republička za 6,3 odsto. Osim toga, ove firme su primenile još jedan "trik" i pred samo zamrzavanje zarada, podigle plate za oko 370 miliona dinara.

Kako saznajemo, Vlada će u toku septembra naložiti svim nedisciplinovanim budžetskim korisnicima da narednih meseci umanje zarade i to u onim procentima za koliko su ih, od početka godine, povećali.