Profit za male hidroelektrane

Stimulativne cene za struju dobijenu iz obnovljivih izvora energije trebalo bi da podstaknu investitore i mnogi će preispitati ekonomsku opravdanost nekih projekata koji do sada, zbog niske cene struje, nisu bili atraktivni.

Nacrtom uredbe predviđeno je da ulagači u energetske potencijale imaju status povlašćenog proizvođača električne energije 12 godina, što bi, procenjuju stručnjaci, moglo da bude dovoljno vremena da se investitorima vrati uložen novac u izgradnju male elektrane i da još zarade novca.

"Period povraćaja investicija predmet je studije opravdanosti koju investitor radi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji za svaku pojedinačnu hidroelektranu. Koliko će investitoru trebati da vrati uloženi novac, najviše zavisi od cene izgradnje i proizvedenog kilovat-časa. Cena izgradnje za različite hidroelektrane je od 1.000 do 5.000 evra po instalisanom kilovatu, zbog čega je i različit period vraćanja sredstava", kaže vodeći inženjer u Direkciji za strategiju i investicije EPS-a, Milan Ćušić.

Prema njegovim rečima, za neke hidroelektrane 12 godina će biti dovoljno da se uloženi novac vrati, dok druge neće biti ni izgrađene.

Glavni razlozi što u Srbiji nije izgrađen veći broj malih HE su složeni i komplikovani propisi, otezanje lokalnih vlasti sa objavljivanjem prostorno-planskih uslova i izdavanjem vodoprivredne dokumentacije, kao i nemogućnost da se proizvedena struja prodaje po rentabilnim cenama.

Ali, uprkos svim navedenim problemima, u Srbiji radi 31 mini-hidroelektrana, ukupne snage 34,6 megavata, koje godišnje proizvodu oko 150 miliona kilovat-časova.

Međutim, to je deset puta manje od onoga koliko bi takve hidroelektrane mogle da proizvedu.

A taj broj mini-hidroelektrana mnogo je manji nego u drugim evropskim državama u kojima je izgradnjom te vrste elektrana postignut dvostruki efekat, ublažen ili prevaziđen deficit električne energije i omogućen nesmetan pristup privatnom sektoru u oblasti energetike. Slovenija, na primer, ima više od 400 malih elektrana koje obezbeđuju više od 40 odsto proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora, u Poljskoj ima oko 600, a Češkoj više od 1.300 malih elektrana.

Od ukupnog hidroenergetskog potencijala Srbije (procenjenog na 17 milijardi kilovat-časova godišnje), EPS je iskoristio 60 odsto.

Problem predstavlja katastar lokacija za male HE, koji su pre oko 20 godina uradili Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi” i "Energoprojekt”. Po tim podacima, male elektrane mogu da budu sagrađene na 850 lokacija.

To je i razlog zašto sada niko pouzdano ne zna koliko zaista ima lokacija koje su pogodne za male HE i koliki je njihov potencijal, jer se mnogo toga promenilo u poslednje dve decenije.

U Ministarstvu energetike i rudarstva planiraju da ove godine raspišu tender za dodelu koncesija za izgradnju malih hidroelektrana.

Da li će to podstaći povećanje iskorišćenosti obnovljivih izvora energije, zavisi od tenderske dokumentacije koja će morati da se pripremi da bi se objavio poziv za davanje koncesija.

Ukoliko se sa ovom papirologijom reše sva sporna pitanja i ako je država spremna da budućem investitoru omogući da na relativno brz i lak način obezbedi potrebne dozvole i reši pitanja vezana za vlasništvo, onda će koncesija opravdati novac.