"Punto" i za poljoprivrednike

Nakon žalbi poljoprivrednika oglasilo se Ministarstvo ekonomije koje je najavilo da će problem poljoprivednih proizvođača biti rešen. Birokratska zavrzlama o tome da li su poljoprivrednici pravna ili fizička lica i kako se tretiraju njihovi prihodi, razrešena je dogovorom banaka i Ministarstva.

“Fond za razvoj će uputiti jedno konkretno uputstvo svim bankama. Došlo je do problema pošto su neke banke poljopivrednike, odnosno poljoprivredne proizvođače tretirale kao preduzetnike zbog poljoprivrednih dobara, odnosno gazdinstava i onda su ih upućivali na to da mogu da uzmu kredit suštinski kao pravna lica, odnosno kredite za likvidnost i za investicije, a ne da kao i svi građani uzimaju potrošačke kredite npr. za kupovinu ’punta’ ili kupovinu trajnih potrošačkih dobara”, objašnjava državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, Nebojša Ćirić.

Operateri nekoliko banaka su objasnili da se vlasnik poljoprivrednog gazdinstva vodi kao pravno lice i da zbog toga nema pravo na kredit za “punto”, koji po uredbi države mogu da koriste samo fizička lica.

U Komercijalnoj banci vlada veliko interesovanje za kredite po subvencionisanim kamatnim stopama iz programa Vlade Srbije. U toj banci navode da su do sada građani zatražili kredite u vrednosti od 802 hiljade evra, a privreda preko 30 miliona evra. Od podnetih kreditnih zahteva građana, već je isplaćeno oko 450 hiljada evra.

Status poljoprivrednika, kada su u pitanju krediti za kupovinu "punta", kako kažu u Komercijalnoj banci, nije jasan.

“Problem će biti prevaziđen na takav način, u komunikaciji sa nekoliko banaka i sa Fondom za razvoj, da će prihod koje poljoprivredno domaćinstvo ostvaruje recimo u godinu dana biti tretiran kao prihod konkretnog poljoprivrednika, odnosno kao fizičkog lica. Tako da će i njima biti omogućeno da uzmu kredit“, najavio je Ćirić.

Stigli prvi delovi za punto, montaža sredinom meseca

U Zastavu je stigla prva kompozicija od 25 vagona sa delovima za "punto", čija će montaža u Kragujevcu, prema strateškom ugovoru države
Srbije i Fijata, početi krajem ovog meseca.

U prvom kontingentu nalaze se delovi za 200 automobila, a u "Zastavi" je u toku istovar prvih šest vagona.

Ranije je najavljeno da će delovi u kragujevačku fabriku stizati kontinuirano, za proizvodnju 400 vozila mesečno, ali s obzirom na veliko interesovanje građana za kupovinu automobila po sistemu "staro za novo" nije isključena mogućnost uvećanja proizvodnje i isporuka delova iz Torina.

Novi "punto", proizvodiće se na montažnim linijama na kojima se do kraja prošle godine proizvodio model "zastava 10".

"Punto" proizveden u Kragujevcu, biće identičan modelu "zastava 10", ali će nositi Fijatovu oznaku "punto 1.8.8.", a prodavaće ga dilerska mreža italijanske kompanije.

Ranije je direktor preduzeća "Zastava auto" Zoran Bogdanović izjavio da će stručnjaci "Fijata" nadgledati kompletan proces montaže prve "probne serije", posle čega će, krenuti i serijska proizvodnja.

Montaža "punta 1.8.8.", koji se ni po čemu ne razlikuje od automobila "zastava10" koji se do novembra prošle godine sklapao u Kragujevcu, dogovorena je nedavno kada je srpska delegacija boravila u torinskoj kompaniji i kada je potpisan ugovor koji je sastavni deo strateškog ugovora "Fijata" i Srbije.

Automobil "punto 1.8.8." prodavaće distributerska mreža italijanske fabrike automobila.

Moguće proširenje programa zamene starih kola za punto

Program kupovine "punta" uz popust od hiljadu evra i recikliranje starog automobila mogao bi da bude proširen pošto se prijavilo više od 5.000 zainteresovanih, rečeno je u Ministarstvu ekonomije Srbije.

Prema podacima Ministarstva, do 28. februara u 11 časova Zastavi se prijavilo 7.013 zainteresovanih za program zamene starog automobila za novi, a tim programom za sada je predviđena prodaja 5.000 automobila.

Uredba o programu zamene starih automobila za novi stupila je na snagu 28. februara i njome je predviđeno da se za subvencije izdvoji pola milijarde dinara.

Pravo kupovine po sistemu zamene staro za novo imaju pojedinci sa prebivalištem u Srbiji i firme sa sedištem u Srbiji, ukoliko imaju automobil proizveden pre 1. januara 1999. godine koji ne ispunjava ekološke standarde predviđene normom euro 3.