Radujko:Dug Telekoma milijardu evra

Radujko je rekao da je toliki dug problem za tu kompaniju, jer ga je teško otplaćivati u uslovima "neekonomskih cena u osnovnoj delatnosti, fiksnoj telefoniji i sve jače konkurencije". Kako je dodao, dodatni problem je promena kursa dinara, jer kompanija prihod ostvaruje u dinarima, a dug otplaćuje u stranoj valuti i teško je plaćati iako je kompanija profitabilna.

Radujko je ocenio da za sada ne bi trebalo privatizovati Telekom, već da ga treba pripremiti za širenje ili prodaju kada situacija na tržištu bude dobra.

"Nije dobro prodavati takvu kompaniju zarad jednog godišnjeg budžeta", ocenio je on, ali i dodao da bi akcionari, javno preduzeće PTT i grčki OTE, trebalo što pre da se izjasne da li će privatizacije uskoro biti ili ne.

Kako je dodao, ako je privatizacija odložena, uprava kompanije bi akcionarima predložila mere za rad kompanije, kako bi Telekom bio spreman za širenje ili dobru prodaju kada se za to stvore uslovi. "U ovom trenutku nije moguća dobra prodaja", ocenio je on.

"Najgora solucija bi bila da nema privatizacije i da ništa ne menjamo", kazao je on.

On je rekao da je uprava Telekoma spremna da sprovede sve neophodne mere da bi se poboljšalo poslovanje te kompanije i da ne isključuje ni smanjenje broja zaposlenih, iako to nije osnovna mera koju treba sprovesti.

Đelić protiv prodaje Telekoma

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je da je za zemlju bolje da se zaduži nego da proda Telekom Srbije da bi popunila budžet.

"Moramo uraditi sve da Telekom ne bude prodat samo zbog toga što su nam potrebni budžetski prihodi", rekao je Đelić na okruglom stolu Ekonomist medija grupe o budućnosti javnih preduzecah u Srbiji. Telekom je sada u fazi ekspanzije, naveo je on, zbog čega prodaja samo zbog popunjavanja budžeta nije u interesu srpske privrede.

Đelić je naveo da je Vlada opredeljana da zadrži većinski udeo u EPS-u, ali da proda Jat ervejz kada se poboljšaju uslovi na tržištu. On je podsetio da će farmaceutska kompanija Galenika biti prodata na tenderu.

"Javna preduzeća u Srbiji poseduju ukupno 45 odsto imovine srpske privrede, ostvaruju oko 17 prihoda ukupnih prihoda i u njima radi 15,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji", podsetio je Đelić.

Potpredsednik vlade je ocenio da bi država sa javnim preduzećima trebalo da potpiše trogodišnje sporazume u kojima bi se preciziralo kolike dividende očekuje od tih kompanija.

To bi trebalo, istakao je Đelić, učiniti nakon pregovora sa Međunarodnom monetarnim fondom o novom aranžmanu i rebalansu budžeta koji bi treblo da počnu polovinom marta.

On je ocenio da javna preduzeća u Srbiji imaju veliki potencijal, ali da njihova profitabilnost još nije dovoljno dobra.

Đelić je kazao da su od 2001. godine srpska javna preduzeća dobila više od dve milijarde evra donacija, od čega je oko 800 miliona evra dobila Elektroprivreda Srbije.

Kako je naveo, javna preduzeća su dobila i više od tri milijarde evra kredita, od čeka još pola milijarde evra još nije povučeno.

Potpredsednik srpske vlade je kazao da u Srbiji ima više od 480 lokalnih javnih preduzeća koja su značajna za razvoj lokalnih zajednica, ali se njihovom razvoje ne posvećuje dovoljno pažnje.